Ђурић: Инсистирали смо на ЗСО као првој теми, Приштина то не жели

Ђурић, који предводи делегацију Београда у техничко-експертским разговорима о нормализацији односа са Приштином у Бриселу, рекао је да су ту данас озбиљни експерти, из НБС, стручњаци за приватну, јавну својину и са конкретним предлозима и модалитетима како да се решавају питања.

"Имали смо не претерану рационалну, жучну и емотивну дискусију у којој су представници Пришине покушали да је одведу 13 векова уназад и Србију представе као колонизатора, који је окупирао не само КиМ, већ и Топлицу и да ирационалним, историјски нетачним информацијама скрену с теме", рекао је Ђурић новинарима у Бриселу.

Делегација Београда је, каже, одговорила рационалним приступом и непристајањем да тема ЗСО буде било скинута са дневног реда, било преименована на неадекватан начин који не би одражавао статусно неутралну форму разговора.

"Не пада нам на памет да разговоре о ЗСО претворимо у разговоре о положају националних мањина, нити ћемо пристати да српски народ буде третиран на КиМ као национална мањина", рекао је Ђурић.

"Нема напретка у разговорима док ЗСО не буде спроведена у потпуности, онако како је договорено 2013. и 2015. године", поручио је Ђурић.

Ђурић је изјавио да је делегација Београда данас у Бриселу инсистирала на Заједници српских општина, као првој теми разговора, што је наишло на противљене представника Приштине, који, истиче, нису дошли спремни ни за разговор о ЗСО, а ни превише спремни за разговор о имовини.

Ђурић указује да то што атомосфера током разговора није била најсјајнија не значи да ће Србија одустати од ЗСО, која је обећана пре седам и по година.

"Морамо да инсистирамо на томе. Очекујемо снажне поруке од свих чланица ЕУ као притисак на Приштину да формира ЗСО, што је императив за наставак дијалога", подвукао је Ђурић у изјави новинарима.

Наводи и да је то и питање интегритета ЕУ и дијалога уопште.

Ђурић, који предводи делегацију Београда у техничко-експертским разговорима о нормализацији односа са Приштином у Бриселу, рекао је да су ту данас озбиљни експерти, из НБС, стручњаци за приватну, јавну својину и са конкретним предлозима и модалитетима како да се решавају питања.

"Имали смо не претерану рационалну, жучну и емотивну дискусију у којој су представници Пришине покушали да је одведу 13 векова уназад и Србију представе као колонизатора, који је окупирао не само КиМ, већ и Топлицу и да ирационалним, историјски нетачним информацијама скрену с теме", рекао је Ђурић новинарима у Бриселу.

Делегација Београда је, каже, одговорила рационалним приступом и непристајањем да тема ЗСО буде било скинута са дневног реда, било преименована на неадекватан начин који не би одражавао статусно неутралну форму разговора.

"Не пада нам на памет да разговоре о ЗСО претворимо у разговоре о положају националних мањина, нити ћемо пристати да српски народ буде третиран на КиМ као национална мањина", рекао је Ђурић.

"Нема напретка у разговорима док ЗСО не буде спроведена у потпуности, онако како је договорено 2013. и 2015. године", поручио је Ђурић.

Он је рекао да је разговор у Бриселу био интензиван и тежак, као и да српска делегација није дозволила да достојанство Србије буде угрожено на било који начин и да није дозволила да оно што је постигнуто као ранији договор буде оспорено.

"Заједница српских општина је центар свега, главна тема и круцијална за даљи напредак дијалога", рекао је Ђурић.

Додаје да приштинска страна није желела о томе данас да разговора под изговорима да је у Приштини тренутно криза у парламенту и да постоје политичке несугласице, те да није на Београду да се бави Приштином, већ ониме што је српски примарни интерес.

Питање ЗСО је, објашњава, питање имовине у методолошком смислу, да се, истиче, валоризује сва српска имовина у коју је држава деценијама улагала, а то су путеви, пруге, јавне зграде...

Ђурић додаје да је Србија уложила огроман новац у подизање привреде на КиМ, као и да су грађани Србије отплаћивали дугове покрајине Косово из некадашње СФРЈ.

Истиче да је то питање и приватне имовине, јер је, указује Ђурић, десетине хиљада кућа и станова узурпирано на КиМ, не само српских, већ и неалбанског становништва.

"Они су покушали да поставе питање одакле нама право да говоримо у име других неалбанских заједница, али ми имамо право да говоримо о томе јер смо ми држава и неалбанаца који су морали да напусте своје огњиште", рекао је Ђурић.

Истиче да је српска делегација заступала интересе свих оних чија су имовинска права угрожена.

"Стекао сам утисак да ће даљи напредак и евентуални будући састанак који је помињан у prеthodnom периоду зависити од решености Приштине да формира ЗСО, не само због нашег става, већ и због ЕУ и њених чланица", рекао је Ђурић.

Он је рекао да ни дана више нећемо да чекамо на спровођење договореног и разговоре о ЗСО, и то је за Београд прва и главна тема на свим састанцима, данас и убудуће.

"Они који рачунају на нешто друго, боље да не долазе овде, да не траће ресурсе и време. Овде има да се разговара о ЗСО, јер је договорена пре седам година. Коме се не свиђа, не мора да долази", поручио је Ђурић.

Он је, одговарајући на питања новинара, рекао и да је ЕУ имала прилику да искористи инструменте према Приштини, али није то учинила ни кад су уведене таксе, те да би волео да Унија енергију и капацитете искористе за тако нешто, не зато што лично сматра да неко треба да буде кажњаван, већ зато што треба да се допринесе решавању проблема.

"Тога неће бити док једна страна има утисак да је нечије мажено и пажено дете и да неће бити кажњено. Важно је да видимо конкретне кораке, а да ли ће доћи, видећемо, када будемо видели да ли постоји напредак у разговорима о ЗСО", рекао је Ђурић.

Поновио је да није идеја да отварамо поново оно сто је договорено, јер то свакако мора одмах да се испуни, а ако Приштина хоће додатне уступке српске стране, морају да буду спремни да оду и корак даље од договоренох 2013. и 2015. године и обавеза које су тада преузели.