Đurić: Insistirali smo na ZSO kao prvoj temi, Priština to ne želi

Đurić, koji predvodi delegaciju Beograda u tehničko-ekspertskim razgovorima o normalizaciji odnosa sa Prištinom u Briselu, rekao je da su tu danas ozbiljni eksperti, iz NBS, stručnjaci za privatnu, javnu svojinu i sa konkretnim predlozima i modalitetima kako da se rešavaju pitanja.

"Imali smo ne preteranu racionalnu, žučnu i emotivnu diskusiju u kojoj su predstavnici Prišine pokušali da je odvedu 13 vekova unazad i Srbiju predstave kao kolonizatora, koji je okupirao ne samo KiM, već i Toplicu i da iracionalnim, istorijski netačnim informacijama skrenu s teme", rekao je Đurić novinarima u Briselu.

Delegacija Beograda je, kaže, odgovorila racionalnim pristupom i nepristajanjem da tema ZSO bude bilo skinuta sa dnevnog reda, bilo preimenovana na neadekvatan način koji ne bi odražavao statusno neutralnu formu razgovora.

"Ne pada nam na pamet da razgovore o ZSO pretvorimo u razgovore o položaju nacionalnih manjina, niti ćemo pristati da srpski narod bude tretiran na KiM kao nacionalna manjina", rekao je Đurić.

"Nema napretka u razgovorima dok ZSO ne bude sprovedena u potpunosti, onako kako je dogovoreno 2013. i 2015. godine", poručio je Đurić.

Đurić je izjavio da je delegacija Beograda danas u Briselu insistirala na Zajednici srpskih opština, kao prvoj temi razgovora, što je naišlo na protivljene predstavnika Prištine, koji, ističe, nisu došli spremni ni za razgovor o ZSO, a ni previše spremni za razgovor o imovini.

Đurić ukazuje da to što atomosfera tokom razgovora nije bila najsjajnija ne znači da će Srbija odustati od ZSO, koja je obećana pre sedam i po godina.

"Moramo da insistiramo na tome. Očekujemo snažne poruke od svih članica EU kao pritisak na Prištinu da formira ZSO, što je imperativ za nastavak dijaloga", podvukao je Đurić u izjavi novinarima.

Navodi i da je to i pitanje integriteta EU i dijaloga uopšte.

Đurić, koji predvodi delegaciju Beograda u tehničko-ekspertskim razgovorima o normalizaciji odnosa sa Prištinom u Briselu, rekao je da su tu danas ozbiljni eksperti, iz NBS, stručnjaci za privatnu, javnu svojinu i sa konkretnim predlozima i modalitetima kako da se rešavaju pitanja.

"Imali smo ne preteranu racionalnu, žučnu i emotivnu diskusiju u kojoj su predstavnici Prišine pokušali da je odvedu 13 vekova unazad i Srbiju predstave kao kolonizatora, koji je okupirao ne samo KiM, već i Toplicu i da iracionalnim, istorijski netačnim informacijama skrenu s teme", rekao je Đurić novinarima u Briselu.

Delegacija Beograda je, kaže, odgovorila racionalnim pristupom i nepristajanjem da tema ZSO bude bilo skinuta sa dnevnog reda, bilo preimenovana na neadekvatan način koji ne bi odražavao statusno neutralnu formu razgovora.

"Ne pada nam na pamet da razgovore o ZSO pretvorimo u razgovore o položaju nacionalnih manjina, niti ćemo pristati da srpski narod bude tretiran na KiM kao nacionalna manjina", rekao je Đurić.

"Nema napretka u razgovorima dok ZSO ne bude sprovedena u potpunosti, onako kako je dogovoreno 2013. i 2015. godine", poručio je Đurić.

On je rekao da je razgovor u Briselu bio intenzivan i težak, kao i da srpska delegacija nije dozvolila da dostojanstvo Srbije bude ugroženo na bilo koji način i da nije dozvolila da ono što je postignuto kao raniji dogovor bude osporeno.

"Zajednica srpskih opština je centar svega, glavna tema i krucijalna za dalji napredak dijaloga", rekao je Đurić.

Dodaje da prištinska strana nije želela o tome danas da razgovora pod izgovorima da je u Prištini trenutno kriza u parlamentu i da postoje političke nesuglasice, te da nije na Beogradu da se bavi Prištinom, već onime što je srpski primarni interes.

Pitanje ZSO je, objašnjava, pitanje imovine u metodološkom smislu, da se, ističe, valorizuje sva srpska imovina u koju je država decenijama ulagala, a to su putevi, pruge, javne zgrade...

Đurić dodaje da je Srbija uložila ogroman novac u podizanje privrede na KiM, kao i da su građani Srbije otplaćivali dugove pokrajine Kosovo iz nekadašnje SFRJ.

Ističe da je to pitanje i privatne imovine, jer je, ukazuje Đurić, desetine hiljada kuća i stanova uzurpirano na KiM, ne samo srpskih, već i nealbanskog stanovništva.

"Oni su pokušali da postave pitanje odakle nama pravo da govorimo u ime drugih nealbanskih zajednica, ali mi imamo pravo da govorimo o tome jer smo mi država i nealbanaca koji su morali da napuste svoje ognjište", rekao je Đurić.

Ističe da je srpska delegacija zastupala interese svih onih čija su imovinska prava ugrožena.

"Stekao sam utisak da će dalji napredak i eventualni budući sastanak koji je pominjan u prethodnom periodu zavisiti od rešenosti Prištine da formira ZSO, ne samo zbog našeg stava, već i zbog EU i njenih članica", rekao je Đurić.

On je rekao da ni dana više nećemo da čekamo na sprovođenje dogovorenog i razgovore o ZSO, i to je za Beograd prva i glavna tema na svim sastancima, danas i ubuduće.

"Oni koji računaju na nešto drugo, bolje da ne dolaze ovde, da ne traće resurse i vreme. Ovde ima da se razgovara o ZSO, jer je dogovorena pre sedam godina. Kome se ne sviđa, ne mora da dolazi", poručio je Đurić.

On je, odgovarajući na pitanja novinara, rekao i da je EU imala priliku da iskoristi instrumente prema Prištini, ali nije to učinila ni kad su uvedene takse, te da bi voleo da Unija energiju i kapacitete iskoriste za tako nešto, ne zato što lično smatra da neko treba da bude kažnjavan, već zato što treba da se doprinese rešavanju problema.

"Toga neće biti dok jedna strana ima utisak da je nečije maženo i paženo dete i da neće biti kažnjeno. Važno je da vidimo konkretne korake, a da li će doći, videćemo, kada budemo videli da li postoji napredak u razgovorima o ZSO", rekao je Đurić.

Ponovio je da nije ideja da otvaramo ponovo ono sto je dogovoreno, jer to svakako mora odmah da se ispuni, a ako Priština hoće dodatne ustupke srpske strane, moraju da budu spremni da odu i korak dalje od dogovorenoh 2013. i 2015. godine i obaveza koje su tada preuzeli.