Дневник на лицу места: Како живи српска заједница на истоку Хрватске?

Приликом недавне посете делегације Новог Сада, предвођене градоначелником Милошем Вучевићем, Вуковару и општини Ердут, представници српске заједнице упознали су госте са животом и проблемима с којима се свакодневно сусрећу, а највише у области запошљавања, образовања, употребе језика и писма, али и других стечених права који проистичу из хрватских закона, а који се не примењују у потпуности.

Вуковар, као седиште Вуковарско-сријемске жупаније, има значајну српску заједницу која чини више од 30 становништва тог града. Међутим, евидентан је тренд одласка, пре свега младих, у иностранство, и то је проблем који се не односи само на српску заједницу него и на све остале. Ипак, када је реч о Србима у Хрватској, додатни разлог за напуштање својих домова, како наводе, представља и амбијент, пре свега политички, који над српском заједницом и даље навлачи одговорност за рат чије се последице и данас могу видети на многим фасадама у том граду. Јачање десних екстремистичких покрета и реторике прелама се преко српске заједнице у смислу остваривања права, али и пребацивања одговорности за негативне трендове у дрштву, иако Срба у Хрватској, по попису из 2011. године, има мање од пет процената, тачније 4,5 одсто, с извесном тенденцијом опадања.

У Вуковару је седиште Заједничког већа општина које усклађује интересе српске етничке заједнице у источној Славонији, Барањи и западном Срему, на подручју Осјечко-барањске и Вуковарско-сријемске жупаније, координише права и даје иницијативе и предлоге према институцијама власти Републике Хрватске. Тај орган српске самоуправе проистекао из Ердутског споразума, потписаног 12. новембра 1995. године, на основу којег је завршен рат у Хрватској и започео процес мирне реинтеграција тих простора у Хрватску.

Председник Заједничког већа општина Вуковар Срђан Јеремић казао је да бројна права која су српској заједници у Хрватској загарантована већим бројем закона Републике Хрватске данас нису имплементирана. Као члан Мешовите међувладине комисије Србија–Хрватска за решавање проблема националних мањина у Србији и Хрватској, изразио је своје незадовољство оним што је Република Хрватска реализовала везано за закључке и препоруке те комисије с прошлог састанка.

– Република Србија је у највећој мери испоштовала све оно што је кроз те закључке преузела на себе с циљем унапређења положаја хрватског народа у Србији и ми се заиста надамо да ће та чињеница имати позитивне рефлексије и на Републику Хрватску и на Владу Хрватске да и она с истим ентузијазмом, истом снагом и енергијом приступи решавању српске заједнице у Хрватској – објаснио је Јеремић.

Он је истакао значај посете делегације Новог Сада и спремност да се између ЗВО-а и Града Новог Сада потпише документ о сарадњи.

– Чињеница је да ми као мањински народ у Хрватској без помоћи матичне државе не можемо остварити своје интересе, не можемо решити своје проблеме. Република Србија у последњих неколико година чини велики искорак када је у питању помоћ Србима у Републици Хрватској. Заиста том помоћи можемо бити задовољни и она се из дана у дан све више продубљује и проширује. Захвални смо свим нивоима власти у Србији, од Владе, председника републике, Покрајинске владе и власти на нивоу јединица локалне самоуправе и свих оних институција и организација који делују у градовима и општинама, што препознају ситуацију у којој је српски народ у Републици Хрватској и што су спремни да нам помогну да се очувамо као аутохтони, домицилни народ на просторима Хрватске, народ и славне историје, народ који жели да сачува све елементе свог националног идентитета, што значи свој језик, своје ћирилично писмо, културу, обичаје и своју традицију – закључио је Јеремић.

Општина Ердут, у којој је на власти Самостална демократска српска странка од њеног оснивања са седиштем у месту Даљ, како је оцењено, прави је пример суживота између Срба, Хрвата и осталих народа који живе у тој општини. За разлику од Вуковара, у општини Ердут могу се видети двојезичне табле исписане на латиничним и ћириличним писмом.

Начелник општине Ердут Југослав Весић истиче да и грађани те општине имају многе животне проблеме, али су немају проблем с правима националних заједница.

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић истакао је да је град из којег долази пример како треба да функционише суживот различитих нација и вера на једном микролокалитету и да је и Ердут пример доброг суживота Срба, Хрвата, Мађара и других нација које ту живе.

– У општини Ердут је могуће да буду двојезичне табле – казао је Вучевић. – Могуће је да видите ћирилично писмо и верујемо да, ако је могуће овде, у Даљу, да се то примени, да је то могуће и у Вуковару. Као што Хрватска национална заједница у Србији, односно у Војводини, може и апсолутно треба да користи свој језик и своје писмо, тако и српски народ треба да има право да користи свој језик и своје писмо у Вуковару. Ни мање ни више.

– Суживот је заслуга мудрих људи који су били на овом месту пре мене и првенствено због тога што је српска заједница на власти јер у другим ситуацијама мислим да је тешко реализовати неке идеје, а нарочито потребе наших сународника – казао је Весић. – На подручју општине Ердут ситуација је врло добра. Наша различитост је наше богатство и ми сматрамо да оваквим посетама људи из матице и заједничким порукама можемо допринети да живот буде квалитетнији пошто све нас тиште исти проблеми јер људи тешко живе и одлазе с овог трена. Циљ нам је да задржимо младе људе да остану овде и доприносе развоју заједнице.

Један од домаћина новосадској делегацији био је и најмлађи владика Српске православне цркве Херувим, који је пре шест месеци дошао у Епархију осјечкопољску и барањску. Влада Хрватске уложила је доста у обнову сакралних објеката на територији те епархије, али у обнови имају помоћ институција из Србије, међу којима је и Покрајински завод да заштиту споменика културе са седиштем у Петроварадину.

– Ми у своју матичну државу гледамо као у своје огледало и треба да будемо мост који ће градити односе између две државе, који свакако могу бити бољи, успешнији и продуктивнији за опстанак ове заједнице, а свакако и, на ширем нивоу, односа између Републике Хрватске и Републике Србије – казао је епископ Херувим.

А. Савановић