Данас је годишњица ослобођења Новог Сада у Другом светском рату

Поводом 74. годишњице тог значајног историјског датума, градоначелник Новог Сада Милош Вучевић је поручио да слободу коју су нам оставили преци треба љубоморно чувати.

– Слику града чине људи, грађани, па тек онда архитектура, грађевине, догађаји... – нагласио је Вучевић за „Дневник”. – И зато је слика Новог Сада дивна због сјајних људи који у њему живе и раде. Чувајмо љубоморно слободу коју су нам оставили наши преци, плативши најскупљу цену. Уживајмо и поштујемо мир у којем живимо.           

Историчар и директор Музеја Војводине др Драго Његован, осврћући се на тешке године окупације и ослобођење Новог Сада у Другом светском рату, рекао је за наш лист да је Нови Сад био град-мученик, у којем се нису респектовали људски животи, штавише, зло које је испливало у том фашистичком лудилу веома је много погодило Нови Сад. Његован је подсетио на то да је Нови Сад у Други светски рат ушао као средиште Дунавске бановине, у којој су били Срем, Бачка, Банат, Барања и Шумадија. Окупатори су поцепали не само Краљевину Југославију на разне делове него и Војводину у три окупационе зоне. Срем је приграбила Независна Држава Хрватска и извршила геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, фолксдојчери су узели сву власт у Банату и, нажалост, у прве две године рата истребили Јевреје, док су Бачка и Барања биле под мађарском окупацијом.

– Нови Сад је, као и у Првом светском рату, дао добровољце, и мора увек изнова да се одаје признање борцима за слободу – навео је Његован. – Подсећајући се тих трагичних дана морамо увек истаћи шта је значило ослобођење. Уосталом, то што је Нови Сад 1918. године  био центар присаједињења војвођанских области Краљевини Србији било је поништено у Другом светском рату окупаторским режимом.

Уручење Окробарске награде и Новембарске повеље

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић и председник Скупштине Града Новог Сада Здравко Јелушић уручиће овогодишњим добитницима градских признања Октобарске награде и Новембарску повељу.

Октобарске награде добили су издавачка кућа Православна реч, ансамбл "Вила" српског културно-уметничког друштва "Железничар" и доц. др Мирослав Копања, а Новембарска повеља припала је директору Техничке школе "Милева Марић – Ајнштајн" др Станку Матићу.

Он је подсетио и на други период који је, како је рекао, „наметнула Комунистичка партија Југославије као предводница Народноослободилачке борбе, када је установљена аутономија Војводине с главним градом Новим Садом, који је напредовао”.

– Напредак Новог Сада је, у ствари, почео 9. новембра 1918. године, када је постао центар Дунавске бановине. Дакле, историја је повезана, морамо једнако уважавати датуме и из 1918. и 1944. године јер, да није било ослобођења 1944, све би из 1918. године било узалудно – поручио је  Његован.  

Он је додао да су у Народноослободилачком рату, нарочито у првом периоду, учествовали припадници више нација, као што је то било и током 1918. године у судбоносним догађајима присаједињења.

Ужурбано се гради и обнавља

Данашњи Нови Сад се ужурбано гради. Након 30 година, када су фабрике затваране, изграђене су и прве две фабрике, град је коначно добио нову, модерну зграду Хитне помоћи, гради се Научно-технолошки парк, зграда Радио-телевизије Војводине, која је порушена у НАТО бомбардовању крајем деведесетих година прошлог века, гради се „Пупинова палата” на углу Булевара Михајла Пупина и Железничке улице, у којој ће налазити пословни и стамбени простор и подземни паркинг-простор с три етаже, ове године је завршен и „Жежељев” мост, на који смо чекали годинама... Води се рачуна и о равномерном развоју свих делова града и Нови Сад се може похвалити и стабилним градским buyеtom који се пуни јер смо се растеретили дугова из прошлости и расте број запослених. У последњих шест година у Новом Саду број запослених се поваћао за 12.000, а buyеt Града за првих шест месеци ове године повећан је 650 милиона динара, захваљујући управо зарадама. То је део слике данашњег Новог Сада који се претворио у огромно градилиште и развија се ужурбано.

– Они су сви дали жртве и допринос Народноослободилачкој борби, то никад не треба заборавити. Словаке, Русине, Мађаре и Румуне су окупиле посебне јединице, дакле, идеја опште слободе, наравно, подразумевала је и националну слободу. Мислим да су у послератном периоду посебно националне мањине стварно имале сва права која су тек касније прокламована у Европској унији – истакао је Његован.

Нови Сад је данас на добром путу да постане прави централноевропски град на који можемо бити поносни. То је сада град који попносно носи две титуле:Омладинска престоница Европе 2019. и  Европском престоницом културе 2021.

Е. Марјанов