Danas je godišnjica oslobođenja Novog Sada u Drugom svetskom ratu

Povodom 74. godišnjice tog značajnog istorijskog datuma, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je poručio da slobodu koju su nam ostavili preci treba ljubomorno čuvati.

– Sliku grada čine ljudi, građani, pa tek onda arhitektura, građevine, događaji... – naglasio je Vučević za „Dnevnik”. – I zato je slika Novog Sada divna zbog sjajnih ljudi koji u njemu žive i rade. Čuvajmo ljubomorno slobodu koju su nam ostavili naši preci, plativši najskuplju cenu. Uživajmo i poštujemo mir u kojem živimo.           

Istoričar i direktor Muzeja Vojvodine dr Drago Njegovan, osvrćući se na teške godine okupacije i oslobođenje Novog Sada u Drugom svetskom ratu, rekao je za naš list da je Novi Sad bio grad-mučenik, u kojem se nisu respektovali ljudski životi, štaviše, zlo koje je isplivalo u tom fašističkom ludilu veoma je mnogo pogodilo Novi Sad. Njegovan je podsetio na to da je Novi Sad u Drugi svetski rat ušao kao središte Dunavske banovine, u kojoj su bili Srem, Bačka, Banat, Baranja i Šumadija. Okupatori su pocepali ne samo Kraljevinu Jugoslaviju na razne delove nego i Vojvodinu u tri okupacione zone. Srem je prigrabila Nezavisna Država Hrvatska i izvršila genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima, folksdojčeri su uzeli svu vlast u Banatu i, nažalost, u prve dve godine rata istrebili Jevreje, dok su Bačka i Baranja bile pod mađarskom okupacijom.

– Novi Sad je, kao i u Prvom svetskom ratu, dao dobrovoljce, i mora uvek iznova da se odaje priznanje borcima za slobodu – naveo je Njegovan. – Podsećajući se tih tragičnih dana moramo uvek istaći šta je značilo oslobođenje. Uostalom, to što je Novi Sad 1918. godine  bio centar prisajedinjenja vojvođanskih oblasti Kraljevini Srbiji bilo je poništeno u Drugom svetskom ratu okupatorskim režimom.

Uručenje Okrobarske nagrade i Novembarske povelje

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i predsednik Skupštine Grada Novog Sada Zdravko Jelušić uručiće ovogodišnjim dobitnicima gradskih priznanja Oktobarske nagrade i Novembarsku povelju.

Oktobarske nagrade dobili su izdavačka kuća Pravoslavna reč, ansambl "Vila" srpskog kulturno-umetničkog društva "Železničar" i doc. dr Miroslav Kopanja, a Novembarska povelja pripala je direktoru Tehničke škole "Mileva Marić – Ajnštajn" dr Stanku Matiću.

On je podsetio i na drugi period koji je, kako je rekao, „nametnula Komunistička partija Jugoslavije kao predvodnica Narodnooslobodilačke borbe, kada je ustanovljena autonomija Vojvodine s glavnim gradom Novim Sadom, koji je napredovao”.

– Napredak Novog Sada je, u stvari, počeo 9. novembra 1918. godine, kada je postao centar Dunavske banovine. Dakle, istorija je povezana, moramo jednako uvažavati datume i iz 1918. i 1944. godine jer, da nije bilo oslobođenja 1944, sve bi iz 1918. godine bilo uzaludno – poručio je  Njegovan.  

On je dodao da su u Narodnooslobodilačkom ratu, naročito u prvom periodu, učestvovali pripadnici više nacija, kao što je to bilo i tokom 1918. godine u sudbonosnim događajima prisajedinjenja.

Užurbano se gradi i obnavlja

Današnji Novi Sad se užurbano gradi. Nakon 30 godina, kada su fabrike zatvarane, izgrađene su i prve dve fabrike, grad je konačno dobio novu, modernu zgradu Hitne pomoći, gradi se Naučno-tehnološki park, zgrada Radio-televizije Vojvodine, koja je porušena u NATO bombardovanju krajem devedesetih godina prošlog veka, gradi se „Pupinova palata” na uglu Bulevara Mihajla Pupina i Železničke ulice, u kojoj će nalaziti poslovni i stambeni prostor i podzemni parking-prostor s tri etaže, ove godine je završen i „Žeželjev” most, na koji smo čekali godinama... Vodi se računa i o ravnomernom razvoju svih delova grada i Novi Sad se može pohvaliti i stabilnim gradskim buyetom koji se puni jer smo se rasteretili dugova iz prošlosti i raste broj zaposlenih. U poslednjih šest godina u Novom Sadu broj zaposlenih se povaćao za 12.000, a buyet Grada za prvih šest meseci ove godine povećan je 650 miliona dinara, zahvaljujući upravo zaradama. To je deo slike današnjeg Novog Sada koji se pretvorio u ogromno gradilište i razvija se užurbano.

– Oni su svi dali žrtve i doprinos Narodnooslobodilačkoj borbi, to nikad ne treba zaboraviti. Slovake, Rusine, Mađare i Rumune su okupile posebne jedinice, dakle, ideja opšte slobode, naravno, podrazumevala je i nacionalnu slobodu. Mislim da su u posleratnom periodu posebno nacionalne manjine stvarno imale sva prava koja su tek kasnije proklamovana u Evropskoj uniji – istakao je Njegovan.

Novi Sad je danas na dobrom putu da postane pravi centralnoevropski grad na koji možemo biti ponosni. To je sada grad koji popnosno nosi dve titule:Omladinska prestonica Evrope 2019. i  Evropskom prestonicom kulture 2021.

E. Marjanov