Дачић: Србија очекује да је ЕУ адекватно вреднује

Он је, на конференцији Центра за међународне и безбедносне послове - ИСАЦ фонд у Београду на тему "Европа у више брзина: продубљивање безбедносне и одбрамбене политике", истакао да Србија очекује да ће ЕУ до краја године, када буде завршила стратешко постављање озбиљну пажњу посветити нашем региону, и пружити подршку Србији у њеним намерама да се знатно убрза реформски процес и приступање Европској унији.



Дачић је казао да, када погледамо три године уназад, у процедуралном смислу по питању заједничке безбедносне политике, нисмо далеко одмакли, чекамо да добијем извештај од скрининга за поглавље 31, иако је билатерални скриниг 2014. оцењен као веома успешан.



"Иако немамо извештај као јасан оквир којим би се руководили наставили смо интензивно да радимо. Састанци се редовно одржавају, дијалог са цивилним сектором је отворен и континуиран", рекао је он.

"На нашу велику жалост, питање сарадње Србије са ЕУ у овој области се пре свега сагледава, а изгледа и оцењује, кроз само један сегмент – а то је придруживање одлукама и декларацијама ЕУ. Посебно оним које се тичу Русије. То је, готово извесно, и главни разлог што државе-цланице ЕУ нису могле да постигну сагласност око садржине извештаја, који је у процедури усвајања вец годину и по дана", нагласио је он.



Србија, према његовим речима, још није чланица ЕУ и пошто не учествује у процесу доношења одлука, нема могућности да заштити своје интересе на начин како ће то моћи када постане део ЕУ. Суочавамо са већ дефинисаним одлукама које само можемо да прихватимо или да одбијемо, што повремено чинимо, тако да се наш проценат придруживања последњих година креће око 64 одсто на годишњем нивоу. 



"Ја вероватно јесам субјективан и то не спорим, али сматрам да је, у овој фази наше европске интеграције и уважавајући све изазове са којима се суочавамо, то реално. Све одлуке о придруживању се пажљиво и балансирано важу, уз узимање у обзир наших националних интереса", рекао је Дачић.



Он је истакао да се од Србије се очекује да се постепено усаглашава са заједничком спољном и безбедносном политиком како би уочи приступања ЕУ била у потпуности усаглашена – што уопште није спорно, често се то образлаже потребом да се поштују вредности ЕУ. 



"Желим да подвучем да у вредносном, географском, политичком, безбедносном смислу Србија припада Европи, што смо у небројеном броју слуцајева показали и доказали. Уосталом, ми још од 2003. спроводимо процес европске интеграције, како бисмо једног дана постали држава чланица ЕУ", истакао је Дачић подсећајући да је позиција Србије од самог поцетка придруживања одлукама ЕУ – од како смо потписали Споразум о стабилизацији и придруживању давне 2008. године – била јасна и недвосмислено предочена ЕУ. 



Србија, како је подсетио, није у могућности да се придружује одлукама и рестриктивним мерама које се односе на Русију и Кину, као сталне чланице Савета безбедности УН-а, јер је наш територијални интегритет угрожен покушајем сецесије дела наше територије, а те државе истрајавају у поштовању међународног права. 

"На исти начин односимо се и према свим другим државама које нам пружају подршку када је реч о питањима која се тичу КиМ. У том смислу, наша позиција је конзистентна, никада се није мењала, али се у међувремену променио став ЕУ и дела медународне заједнице према Руској Федерацији. Због цега? Како кажу, због поштовања медународног права, које мора да се поштује када је реч о Украјини, али ваљда не мора да се поштује када је реч о Србији", рекао је он.



Србија је, према њему, била и веома кооперативна и опредељена да сва отворена питања решава дијалогом, а не претњом и потенцијалним сукобом, што је модел понашања Приштине. Србија није инсистирала на копању по прошлости и неразумним захтевима, већ на томе да треба да гледамо у будућност и да сарађујемо на бази заједничких интереса, али уз обострано уважавање. 



"Београд је пристао на дијалог са Приштином, који се спроводи уз посредовање високе представнице ЕУ, и никад га није условљавао. Медутим, упркос свим напорима који су уложени, при чему је наш улог био веома велики – јер је реч о изузетно осетљивом политичком процесу – веома често смо били сведоци да се договори не поштују и да се одбија могућност разговора, а камоли договора о питањима која имају суштински значај за Србију", нагласио је Дачић.



Он је навео као пример неиспуњених обавеза од стране Приштине питање имовине или заштиту црквене и културне баштине, о чему Приштина неће да разговара, али хоће у Унеско. 



"Шта је са Заједницом српских општина, чије је формирање договорено још првим Бриселским споразумом 2013, који сам ја потписао? Мислите ли да бих ја то учинио да се првих шест тачака Споразума није тицало управо ЗСО? За нас је то био гарант да ће тих стотинак хиљада Срба који су остали да живе на КиМ имати могућност за безбедан и одржив живот. Можда би овде требало да споменем да је од преко 250.000 интерно расељених лица са КиМ, према подацима УНХЦР-а, регистрован одржив повратак тек њих око 4.500. Нисам приметио неку посебну забринутост због овог поражавајућег податка или због неиспуњавања обавеза, као што је формирање ЗСО", упитао је он додајући да се свега два одсто расељених вратило.

"То је оно што ће утицати на јачање кредибилитета и поверења у ЕУ у мојој земљи. Више разумевања за питања која су за нас суштинска, а то је пре свега очување територијалног интегритета и суверенитета. То је оно што недостаје Србима да Европску унију препознају не само као највећег спољно-трговинског партнера, највећег донатора или инвеститора, већ као политичку заједницу, која поштује и уважава партнера какав је Србија. Због тога су неки други у нашој јавности наизглед видљивији, јер народ све више питање приступања ЕУ види као изузетно политизован процес у којем не важе за све иста правила", упозорио је он. 



ЕУ, како је поручио, треба да уложи више напора да разуме позицију Србије јер је она веома рационална додавши што би Европљани рекли "ми се само понашамо у духу принципијелног прагматизма". 



"Влада Србије води активну, јасно профилисану и осмишљену спољну политику, чији је примарни циљ чланство у ЕУ, али и интензивирање дијалога, сарадње и односа са земљама широм света, а посебно са традиционалним партнерима. Верујући да је економско јачање Србије нужно за напредак целокупног друштва, али и за процес приступања ЕУ, ми посебну пажњу посвећујемо стварању услова за повећање извоза, директних страних инвестиција и отварање нових радних места. Сматрамо да би било неодговорно да се угрозе односи са неком од највећих светских економија или да се угрози наше снабдевање енергентима. Желимо да водимо политику која ће допринети бољем позиционирању Србије на регионалном, европском, мултилатералном и ширем међународном плану. У том смислу, не видимо препреку да Србија сарађује са широким кругом земаља у разним областима, на начин како то чини са чланицама ЕУ или са суседима", нагласио је вршилац дужности премијера.



Рекао је да да се испоставља као проблем ако Србија има две војне вежбе годишње са Русијом и Белорусијом, иако је преосталих 14 одржано са САД (9), НАТО (2), са земљама Балкана (2) или са Мадарском (1). 



"У prеthodnih пет година било је 44 вежбе са САД, а само 6 са Руском Федерацијом. Мислим да бројке јасно говоре о томе које је основно усмерење Србије и мислим да је потенцирање сарадње са другим партнерима као негативно, искључив и погрешан приступ", оценио је он. 



Осврнуо се и на мигрантску кризу, рекавши да је преко наше територије прешло око 1,4 милиона људи, а већ месецима се око 8.000 налази заробљено у нашој земљи.



"У односу на наше капацитете и финансијске могуцности, евидентно је да носимо већи терет него неке државе-чланице ЕУ. Србија својим делима показује да жели да подели не само терет, већ и одговорност, и да дâ допринос решавању заједницких проблема", рекао је он.

Дачић: Избором Вучића Србија поручила да хоће мир

БЕОГРАД: Вршилац дужности премијера и шеф српске дипломатије Ивица Дачић оценио је данас да је избором Александра Вучића за председника Србија добила велики капитал јер је тиме јасно речено да Србија хоће мир али неће дозволити да је неко понижава и уцењује.



Он је поручио да нема потребе да се отварање нових поглавља у преговорима наше земље са ЕУ условљава напретком у дијалогу са Приштином.



"Ако ће Рамуш Харадинај бити косовски премијер имаћемо ситуацију да од његовог приступа дијалогу зависи наш пут у ЕУ“; упозорио је он у изјави новинарима.



Дачић је казао да треба да се процењује оно што Србија ради, а не напредак у дијалогу који зависи од две стране.



Осврнувши се на изјаву државног секретара у Минситарству спољних послова Немачке Маркуса Едерера, он је оценио нема потребе исцрпљивати се коментарисањем порука и подсетио да свака земља, када је реч о билатералним односима, има своје становниште, па и о неким питањима која су за Србију веома тешка и спорна, укључујући територијални интегритет и сувернеитета.