НИЈЕ МАЛИ ТРОШАК Све некретнине у Србији мораће да имају ЕНЕРГЕТСКИ ПАСОШ Ево шта ће значити ОЗНАКЕ од "А" до "Г" и која ће бити задужења ЛИЦЕНЦИРАНОГ ИНЖЕЊЕРА

Енергетски пасош је документ којим се дефинишу карактеристике некретнине у погледу енергије потребне за њено функционисање током целе године.
 

По новом Закону о планирању и изградњи, обавезно је да енергетски пасош имају не само нове, већ све некретнине.

Основна категорија садржана у енергетском пасошу је добро познати енергетски разред, на који смо одавно навикли код беле технике – некретнине морају имати ознаке од "А" до "Г".

Према усвојеној методологији прорачуна и сертификације зграде се категоризују у енергетске разреде – од "А" до "Г". Саме по себи, ознаке разреда нам можда не значе пуно, али укупна количина енергије која је на годишњем нивоу потребна згради у директној је корелацији са новцем неопходним за рачуне за струју и грејање.
 

Енергетски пасош би, другим речима, требало да нам понуди јасне одговоре на свакодневна питања – о стању простора у којем живимо, о разлозима иза износа које плаћамо за струју и грејање, као и о ефикасности и исплативости мера обнове које планирамо.
 

На прибављање енергетског пасоша не треба гледати као на само још једну формалност коју треба испунити: у питању је процес кроз који ће се сагледати све карактеристике зграде које утичу на њену енергетску (не)ефикасност, и доћи до одговора на питање који је најбољи начин да се стање поправи.

Наиме, како пише портал Клима 101, поред детаљне слике актуелног стања, обавезан део енергетског пасоша је и списак мера унапређења енергетске ефикасности, са проценом њихове исплативости и очекиваним периодом отплате, што за постојеће зграде може бити вредан оријентир за планирање будућих активности обнове.

Енергетски пасош већ је годинама обавеза за нове зграде, као и за зграде које се реконструишу у Србији. Код реконструкције или санације, потребно је доказати да се предвиђеним интервенцијама енергетски разред зграде побољшава макар за један ниво. За нове зграде, неопходно је да зграда оствари барем енергетски разред "Ц".

Али најновије Измене закона о планирању и изградњи, из 2023. године, садрже одредбе којима се предвиђа обавеза издавања енергетских пасоша не само за нове зграде и зграде које се реконструишу, односно енергетски санирају, већ за све зграде.

То значи да би у наредним годинама сви требало макар да сазнамо енергетски разред простора у којем живимо – наравно, ако се одредбе овог закона буду правилно спроводиле.
 

Рокови за прибављање енергетских пасоша разликују се у зависности од врсте зграде, па је тако за јавне зграде прописан рок од 3 године, за пословне 5 а за стамбене зграде 10 година. Једном издат, енергетски пасош важи 10 година.

Шта све подразумева израда енергетског пасоша 
 

Сертификација се врши према специфичној годишњој потребној енергији за грејање, исказаној у киловат-сатима по метру квадратном (кWх / м2) корисне грејане површине.

Након прорачуна енергетског биланса топлотних губитака и добитака потребно је анализирати примењени систем грејања и одредити његов степен ефикасности, а затим сагледати и карактеристике енергента, како би се одредила финална, односно примарна енергија и емисија CO2.

Укратко, у питању је нешто налик здравственом картону некретнине, са дијагнозама и предлозима третмана. Он треба да нас информише и оснажи да доносимо боље одлуке о одржавању и унапређењу простора у којима живимо.

Као што се сам процес разликује у зависности од некретнине, тако му се разликује и цена. Можете да очекујете да ћете за израду пасоша платити најмање око 100 евра, ако је у питању најједноставнија зграда (кућа), док се за комплексније и веће зграде цена креће од 1 до 4 евра по метру квадратном.

Ово треба схватити као груб оријентир, јер стварна цена зависи од конкретног случаја, доступности документације, потребе за додатним мерењима, постојања сложених техничких система…

Први корак ка добијању енергетског пасоша представља ангажовање лиценцираног инжењера за енергетску ефикасност зграда који ће проценити комплексност саме зграде и формирати цену за израду неопходних прорачуна и издавање сертификата.

Шта све ради лиценцирани инжењер?
 

Да би се прорачун израдио неопходно је сагледати све техничке карактеристике саме зграде, техничких система које користи, као и енергената, али и начин коришћења.

Први корак представља увид у пројектну документацију зграде, а ако она не постоји или не одговара у потпуности постојећем стању, морају се израдити подлоге на основу којих је могуће сагледати све потребне површине термичког омотача зграде и њене геометријске карактеристике (површина и запремина грејаног дела, нето запремина вентилисаног простора).

Затим је неопходно сагледати материјализацију свих позиција термичког омотача – фасадне зидове, зидове према негрејаним просторима, таванице према негрејаним или спољним просторима, косе и равне кровове изнад грејаних простора, прозоре и врата, подове на тлу и зидове у тлу итд. Ово је неопходно због прорачуна карактеристика ових склопова у погледу топлотне проводљивости.

Информације о саставу ових позиција најпоузданије сазнајемо из пројектне документације, али је често неопходно и на лицу места вршити процене и апроксимације. У најкомпликованијим случајевима, термичке карактеристике непознатих склопова могуће је утврдити и додатним мерењима различитим контактним или безконтактним методама (мерење топлотног флукса, термовизијско снимање).

Поред наведених корака везаних за саму зграду, потребно је анализирати и стање система грејања, хлађења и вентилације (котлови, цевна мрежа, регулација, режими коришћења и сл.). Такође, за постојеће зграде увид у рачуне за потрошене енергенте на годишњем нивоу представља добар начин да се прорачунате карактеристике потребне енергије доведу у корелацију са стварним вредностима.