Dačić: Srbija očekuje da je EU adekvatno vrednuje

On je, na konferenciji Centra za međunarodne i bezbednosne poslove - ISAC fond u Beogradu na temu "Evropa u više brzina: produbljivanje bezbednosne i odbrambene politike", istakao da Srbija očekuje da će EU do kraja godine, kada bude završila strateško postavljanje ozbiljnu pažnju posvetiti našem regionu, i pružiti podršku Srbiji u njenim namerama da se znatno ubrza reformski proces i pristupanje Evropskoj uniji.



Dačić je kazao da, kada pogledamo tri godine unazad, u proceduralnom smislu po pitanju zajedničke bezbednosne politike, nismo daleko odmakli, čekamo da dobijem izveštaj od skrininga za poglavlje 31, iako je bilateralni skrinig 2014. ocenjen kao veoma uspešan.



"Iako nemamo izveštaj kao jasan okvir kojim bi se rukovodili nastavili smo intenzivno da radimo. Sastanci se redovno održavaju, dijalog sa civilnim sektorom je otvoren i kontinuiran", rekao je on.

"Na našu veliku žalost, pitanje saradnje Srbije sa EU u ovoj oblasti se pre svega sagledava, a izgleda i ocenjuje, kroz samo jedan segment – a to je pridruživanje odlukama i deklaracijama EU. Posebno onim koje se tiču Rusije. To je, gotovo izvesno, i glavni razlog što države-clanice EU nisu mogle da postignu saglasnost oko sadržine izveštaja, koji je u proceduri usvajanja vec godinu i po dana", naglasio je on.



Srbija, prema njegovim rečima, još nije članica EU i pošto ne učestvuje u procesu donošenja odluka, nema mogućnosti da zaštiti svoje interese na način kako će to moći kada postane deo EU. Suočavamo sa već definisanim odlukama koje samo možemo da prihvatimo ili da odbijemo, što povremeno činimo, tako da se naš procenat pridruživanja poslednjih godina kreće oko 64 odsto na godišnjem nivou. 



"Ja verovatno jesam subjektivan i to ne sporim, ali smatram da je, u ovoj fazi naše evropske integracije i uvažavajući sve izazove sa kojima se suočavamo, to realno. Sve odluke o pridruživanju se pažljivo i balansirano važu, uz uzimanje u obzir naših nacionalnih interesa", rekao je Dačić.



On je istakao da se od Srbije se očekuje da se postepeno usaglašava sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom kako bi uoči pristupanja EU bila u potpunosti usaglašena – što uopšte nije sporno, često se to obrazlaže potrebom da se poštuju vrednosti EU. 



"Želim da podvučem da u vrednosnom, geografskom, političkom, bezbednosnom smislu Srbija pripada Evropi, što smo u nebrojenom broju slucajeva pokazali i dokazali. Uostalom, mi još od 2003. sprovodimo proces evropske integracije, kako bismo jednog dana postali država članica EU", istakao je Dačić podsećajući da je pozicija Srbije od samog pocetka pridruživanja odlukama EU – od kako smo potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju davne 2008. godine – bila jasna i nedvosmisleno predočena EU. 



Srbija, kako je podsetio, nije u mogućnosti da se pridružuje odlukama i restriktivnim merama koje se odnose na Rusiju i Kinu, kao stalne članice Saveta bezbednosti UN-a, jer je naš teritorijalni integritet ugrožen pokušajem secesije dela naše teritorije, a te države istrajavaju u poštovanju međunarodnog prava. 

"Na isti način odnosimo se i prema svim drugim državama koje nam pružaju podršku kada je reč o pitanjima koja se tiču KiM. U tom smislu, naša pozicija je konzistentna, nikada se nije menjala, ali se u međuvremenu promenio stav EU i dela medunarodne zajednice prema Ruskoj Federaciji. Zbog cega? Kako kažu, zbog poštovanja medunarodnog prava, koje mora da se poštuje kada je reč o Ukrajini, ali valjda ne mora da se poštuje kada je reč o Srbiji", rekao je on.



Srbija je, prema njemu, bila i veoma kooperativna i opredeljena da sva otvorena pitanja rešava dijalogom, a ne pretnjom i potencijalnim sukobom, što je model ponašanja Prištine. Srbija nije insistirala na kopanju po prošlosti i nerazumnim zahtevima, već na tome da treba da gledamo u budućnost i da sarađujemo na bazi zajedničkih interesa, ali uz obostrano uvažavanje. 



"Beograd je pristao na dijalog sa Prištinom, koji se sprovodi uz posredovanje visoke predstavnice EU, i nikad ga nije uslovljavao. Medutim, uprkos svim naporima koji su uloženi, pri čemu je naš ulog bio veoma veliki – jer je reč o izuzetno osetljivom političkom procesu – veoma često smo bili svedoci da se dogovori ne poštuju i da se odbija mogućnost razgovora, a kamoli dogovora o pitanjima koja imaju suštinski značaj za Srbiju", naglasio je Dačić.



On je naveo kao primer neispunjenih obaveza od strane Prištine pitanje imovine ili zaštitu crkvene i kulturne baštine, o čemu Priština neće da razgovara, ali hoće u Unesko. 



"Šta je sa Zajednicom srpskih opština, čije je formiranje dogovoreno još prvim Briselskim sporazumom 2013, koji sam ja potpisao? Mislite li da bih ja to učinio da se prvih šest tačaka Sporazuma nije ticalo upravo ZSO? Za nas je to bio garant da će tih stotinak hiljada Srba koji su ostali da žive na KiM imati mogućnost za bezbedan i održiv život. Možda bi ovde trebalo da spomenem da je od preko 250.000 interno raseljenih lica sa KiM, prema podacima UNHCR-a, registrovan održiv povratak tek njih oko 4.500. Nisam primetio neku posebnu zabrinutost zbog ovog poražavajućeg podatka ili zbog neispunjavanja obaveza, kao što je formiranje ZSO", upitao je on dodajući da se svega dva odsto raseljenih vratilo.

"To je ono što će uticati na jačanje kredibiliteta i poverenja u EU u mojoj zemlji. Više razumevanja za pitanja koja su za nas suštinska, a to je pre svega očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta. To je ono što nedostaje Srbima da Evropsku uniju prepoznaju ne samo kao najvećeg spoljno-trgovinskog partnera, najvećeg donatora ili investitora, već kao političku zajednicu, koja poštuje i uvažava partnera kakav je Srbija. Zbog toga su neki drugi u našoj javnosti naizgled vidljiviji, jer narod sve više pitanje pristupanja EU vidi kao izuzetno politizovan proces u kojem ne važe za sve ista pravila", upozorio je on. 



EU, kako je poručio, treba da uloži više napora da razume poziciju Srbije jer je ona veoma racionalna dodavši što bi Evropljani rekli "mi se samo ponašamo u duhu principijelnog pragmatizma". 



"Vlada Srbije vodi aktivnu, jasno profilisanu i osmišljenu spoljnu politiku, čiji je primarni cilj članstvo u EU, ali i intenziviranje dijaloga, saradnje i odnosa sa zemljama širom sveta, a posebno sa tradicionalnim partnerima. Verujući da je ekonomsko jačanje Srbije nužno za napredak celokupnog društva, ali i za proces pristupanja EU, mi posebnu pažnju posvećujemo stvaranju uslova za povećanje izvoza, direktnih stranih investicija i otvaranje novih radnih mesta. Smatramo da bi bilo neodgovorno da se ugroze odnosi sa nekom od najvećih svetskih ekonomija ili da se ugrozi naše snabdevanje energentima. Želimo da vodimo politiku koja će doprineti boljem pozicioniranju Srbije na regionalnom, evropskom, multilateralnom i širem međunarodnom planu. U tom smislu, ne vidimo prepreku da Srbija sarađuje sa širokim krugom zemalja u raznim oblastima, na način kako to čini sa članicama EU ili sa susedima", naglasio je vršilac dužnosti premijera.



Rekao je da da se ispostavlja kao problem ako Srbija ima dve vojne vežbe godišnje sa Rusijom i Belorusijom, iako je preostalih 14 održano sa SAD (9), NATO (2), sa zemljama Balkana (2) ili sa Madarskom (1). 



"U prethodnih pet godina bilo je 44 vežbe sa SAD, a samo 6 sa Ruskom Federacijom. Mislim da brojke jasno govore o tome koje je osnovno usmerenje Srbije i mislim da je potenciranje saradnje sa drugim partnerima kao negativno, isključiv i pogrešan pristup", ocenio je on. 



Osvrnuo se i na migrantsku krizu, rekavši da je preko naše teritorije prešlo oko 1,4 miliona ljudi, a već mesecima se oko 8.000 nalazi zarobljeno u našoj zemlji.



"U odnosu na naše kapacitete i finansijske mogucnosti, evidentno je da nosimo veći teret nego neke države-članice EU. Srbija svojim delima pokazuje da želi da podeli ne samo teret, već i odgovornost, i da dâ doprinos rešavanju zajednickih problema", rekao je on.

Dačić: Izborom Vučića Srbija poručila da hoće mir

BEOGRAD: Vršilac dužnosti premijera i šef srpske diplomatije Ivica Dačić ocenio je danas da je izborom Aleksandra Vučića za predsednika Srbija dobila veliki kapital jer je time jasno rečeno da Srbija hoće mir ali neće dozvoliti da je neko ponižava i ucenjuje.



On je poručio da nema potrebe da se otvaranje novih poglavlja u pregovorima naše zemlje sa EU uslovljava napretkom u dijalogu sa Prištinom.



"Ako će Ramuš Haradinaj biti kosovski premijer imaćemo situaciju da od njegovog pristupa dijalogu zavisi naš put u EU“; upozorio je on u izjavi novinarima.



Dačić je kazao da treba da se procenjuje ono što Srbija radi, a ne napredak u dijalogu koji zavisi od dve strane.



Osvrnuvši se na izjavu državnog sekretara u Minsitarstvu spoljnih poslova Nemačke Markusa Ederera, on je ocenio nema potrebe iscrpljivati se komentarisanjem poruka i podsetio da svaka zemlja, kada je reč o bilateralnim odnosima, ima svoje stanovnište, pa i o nekim pitanjima koja su za Srbiju veoma teška i sporna, uključujući teritorijalni integritet i suverneiteta.