Блумберг: Европски лидер са најдужим стажом жели своју цркву
ЊУЈОРК: Председник Црне Горе Мило Ђукановић жели да оснује засебну Црногорску православну цркву и своју земљу удаљи из “орбите” Србије и Русије, а као део плана, законом сада влада може да преузме црквена имања, укључујући и манастир Острог, чему се верници јасно противе, описује “Блумберг” актуелну ситуацију у Црној Гори.
Ђукановић је, како додаје агенција, изазвао огорчење својим планом одвајања од Српске православне цркве и руских веза.
“Блумберг”, као пример, наводи манастир Острог, један од највећих на Балкану, који припада СПЦ, а налази се у Црној Гори.
Верници су, како се истиче, јасно ставили до знања коме су одани.
"Блумберг" подсећа да широм Црне Горе, која има око 620.000 становника, расту љути протести, који представљају пркос човеку који је успео да се трансформише од пратиоца Слободана Милошевића у лидера са најдужим стажом у Европи.
Црна Гора, наводи се у тексту, окренула се западу, придружила НАТО-у 2017. и напредује на путу ка чланству ЕУ, али и окреће леђа српској цркви, што је некима корак који иде предалеко.
“Никада у историји атеиста и комуниста није створио цркву", цитира "Блумберг" свештеника из Острога Јована Радовића.
Борба око моћи и међусобна сумња дуго су обележиле однос цркве и државе током европске историје. У свету крви и тла балканске политике, црква је значка нације, уз језик и границе. За разлику од католика и надмоћи папе, православне цркве имају своје властите патријархе, подсећа “Блумберг”.
Указује се и да је Ђукановић, који сам за себе каже да није верник, водио Црну Гору као премијер, председник или лидер странке већ три деценије, да је изнедрио из Комунистичке партије Југославије да би земљу водио у демокатију и независност.
На том путу одустао је од старе валуте динара и једнострано прихватио немачку марку, а затим евро, и сада гледа који би драгуљ могао да круни његову главу као оца нације.
Подстакнут је раздвајањем Украјинске православне цркве од Московске патријаршије, додаје “Блумберг”, подсећајући да је 2018.украјински премијер говорио о “цркви без Путина”.
Украјински раскол одборио је васељенски патријарх Вартоломеј и тиме формализовао де факто постојећу поделу, а сада Ђукановић треба само да увери свештенике да му се придруже у оснивању нове организације.
Црногорска православна црква основана је 1993. и слабо је привлачна за вернике.
Влада, у којој доминира Ђукановићева партија, прогурала је у парламенту Закон о вероиспоести, који захтева од верских заједница да докажу валсништво над земљом и местима у којима врше богослужења за период од пре 1918. или у супротном прелази у државно власништво.
Иако је закон предвиђен за све верске заједнице, готово три четвртине Црногораца су православни хришћани и датум који је у закону је критичан, јер се ради о години када су Црна Гора и Србија постале део Југославије, када су цркве и места за богослужења поново уједињени под СПЦ, наглашава “Блумберг”.
"Сада је време за еманципацију Црне Горе", рекао је Ђукановић у јануару, позивајући на даљи развој црногорског друштва, укључујући и обнову аутокефалне православне цркве.
То би, како сматра, помогло у одбрани од српског национализма и напора београдске цркве да подрива суверенитет Црне Горе.
“Блумберг” указује да је председник Србије Александар Вучић рекао да Црна Гора може да чини шта жели, након мирног отцепљења пре 14 година, али тражећи само заштиту наслеђа и права Срба.
Сугерисао је да је такав потез предузет због сумње западних сила да Руска православна црква има утицај на СПЦ, наводи агенција.
Чини се да су верници скептични према мотивима и они кажу да су дубоке историјске вазе, заједничка вера, језик, међу балканским суседима.
Десетине хиљада људи два пута недељно излази на улице захтевајући да се закон укине, наводи “Блумберг”.
“Црквена имовина је света и ниједна влада не би требало да покуша да је одузме”, каже главни подгорички свештеник Предраг Шћепановић, указујући да власти желе да ослабе цркву узимањем онога што је било њено 800 година.
Црногорски премијер, Душко Марковић, пружио је гаранције да се цркве и манастири неће користити у друге сврхе, чак и ако држава постане номинални власник, али свештенство каже да је у то не верује и жели да врати црквену имовину одузету за време комунизма.
Политички, обим реакције је изненадио владу, тврде за “Блумберг” неименоване западне дипломате, које додају да је влада морала сузбити утицај Русије која има блиске везе са српским свештенством.
С тим у вези “Блумберг” подсећа и на 14 особа осуђених због припреме државног удара 2016, што се везује за Русију.
Српска црква је умешана у напоре да подрива Црну Гору, јер „не признаје Црну Гору као суверену дрзаву“, рекао је Милош Николић, посланик и највиши функционер Ђукановићевог ДПС-а.
"Нашу независност види као нешто привремено и да ће, пре или касније, Србија и Црна Гора поново бити заједно", додао је он.
За Горицу Ивановић, 57-годишњу пензионерку из Подгорице, црква је снажнија од њеног некада омиљеног политичара. Узнемирена је што је Ђукановић кренуо у национализацију црквене имовине.
"Нема смисла и боли ме срце", рекла је Ивановић која је учествовала у протестном маршу.
