Атлантски савет о Вучићевој "вакцина дипломатији"

У тексту се наводи да је 11 дана након што је проглашена глобална пандемија ковид-19, ТВ публика у Србији доживела изванредан призор и подсећа да је председник Вучић пољубио кинеску заставу у знак захвалности за медицинску и заштитну опрему, а кинеско медицинско особље слетело је у Београд 22. марта прошле године. Преко ноци су широм српске престонице никли билборди на којима је председник Кине и натпис „Хвала, брате Си", наводи се у тексту објављеном на сајту Аталнског савета.



Оцењује се да је извор овог, како је наведено, правог примера кинеске дипломатије, изграђен на напредним економским и дипломатским везама Пекинга и Београда.



Наведено је да је након медицинске помоћи која је стигла у Србију Кина финансирала мрежу лабораторија за тестирање на корона вирус. Средином јануара у Србију је слетео други авион, који је испоруцио милион доза кинеске вакцине "Синофарм", које је дочекао председник Вућић.



Пола године касније, како се истиче у тексту, наратив се променио. Више није реч о томе да Кина напада Запад са Балкана, већ о способности Србије да, како је наведено, уради више од онога што се оцекивало да може. Српске власти постигле су импресиван напредак у вакцинисању својих градана и употреби вакцина као "дипломатског алата".



Истиче се да је у земљи која има нешто више од седам милиона становника, дато 5,15 милиона доза вакицна, а више од 2,4 милиона људи, односно више од трећине грађана Србије, примило је две дозе вакцине. Нпомиње се и да је Србија донирала вакцине суседима - Црној Гори, Северној Македонији, Републици Српској и Босни и Херцеговини. Такође, како се истиче, грађани суседних земаља могли су да се региструју и вакцинишу током посете Србији.



Београд је искористио тренутак када се кооперативни програм Ковакс, који води Светска здравствена организација, показао страховито спорим у набавци вакцина, а цланице ЕУ биле заузете бригом о својим грађанима указује Атлантски савет.



У тексту се, међутим, оцењује да Кина јесте део успеха Србије, али није цела прица. Подсећа се да је председник Вучић примио кинеску вакцину пред ТВ камерама у селу на истоку Србије, а да је Влада објавила планове за локалну производњу Синофарма у партнерству са Уједињеним Арапским Емиратима.



У тексту се указује да се Србија није ослонила само на то и да је прву пошиљку Фајзерове вакцине добила већ у децембру 2020. године. Премијерка Ана Брнабић тада се вакцинисала, много пре већине других европских лидера. Руска вакцина Спутњик В стигла је у Србију у јануару, а поцетком јуна београдски Институт Торлак постао је први објекат ван Руске Федерације који је произвео ту вакцину, напомиње се у тексту.



Пошиљка вакцине АстраЗенека стигла је у Србију у фебруару, наведено је у тексту и наглашено да је Србија набављала вакцине из свих извора - Кине, Русије и западних компанија и да је максимално искористила залихе које је акумулирала.



Овакав одговор на ковид-19 даје беспрекорну илустрацију српске спољне политике, оцењује се у тексту и указује да Вучић није заинтересован да се приклони ни Кини ни Западу, поготово у тренутку када се расте конкуренција моћи измеду Пекинга и Вашингтона.



Према мишљењу аутора текста, Вучић верује да интересима Србије и његовом лицном програму највише одговара отвореност за пословање са свима. Додаје се да такав положај одражава дугогодишњу равнотежу Београда измеду ЕУ и Сједињених Држава, с једне стране, и Русије, с друге стране.



„Седите на две столице", како је Србију описао америцки дипломата Брајан Хојт Ји 2017. године.



Оцењује се да је у случају Србије "вакцина дипломатија" показала флексибилност државе и додаје да је Србија у вакцинацији прошла много боље од својих прозападних суседа као што су Северна Македонија и Црна Гора, које су чланице НАТО, као и да је Вучић добио похвале и у целом региону.



Како закључује Атлантски савет, велике су шансе да ће председник Вучић и у наредном периоду наставити политику сарадње и са Истоком и са Западом, а "вакцина дипломатијом" апсолутно је "украо шоу".