Atlantski savet o Vučićevoj "vakcina diplomatiji"

U tekstu se navodi da je 11 dana nakon što je proglašena globalna pandemija kovid-19, TV publika u Srbiji doživela izvanredan prizor i podseća da je predsednik Vučić poljubio kinesku zastavu u znak zahvalnosti za medicinsku i zaštitnu opremu, a kinesko medicinsko osoblje sletelo je u Beograd 22. marta prošle godine. Preko noci su širom srpske prestonice nikli bilbordi na kojima je predsednik Kine i natpis „Hvala, brate Si", navodi se u tekstu objavljenom na sajtu Atalnskog saveta.



Ocenjuje se da je izvor ovog, kako je navedeno, pravog primera kineske diplomatije, izgrađen na naprednim ekonomskim i diplomatskim vezama Pekinga i Beograda.



Navedeno je da je nakon medicinske pomoći koja je stigla u Srbiju Kina finansirala mrežu laboratorija za testiranje na korona virus. Sredinom januara u Srbiju je sleteo drugi avion, koji je isporucio milion doza kineske vakcine "Sinofarm", koje je dočekao predsednik Vućić.



Pola godine kasnije, kako se ističe u tekstu, narativ se promenio. Više nije reč o tome da Kina napada Zapad sa Balkana, već o sposobnosti Srbije da, kako je navedeno, uradi više od onoga što se ocekivalo da može. Srpske vlasti postigle su impresivan napredak u vakcinisanju svojih gradana i upotrebi vakcina kao "diplomatskog alata".



Ističe se da je u zemlji koja ima nešto više od sedam miliona stanovnika, dato 5,15 miliona doza vakicna, a više od 2,4 miliona ljudi, odnosno više od trećine građana Srbije, primilo je dve doze vakcine. Npominje se i da je Srbija donirala vakcine susedima - Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini. Takođe, kako se ističe, građani susednih zemalja mogli su da se registruju i vakcinišu tokom posete Srbiji.



Beograd je iskoristio trenutak kada se kooperativni program Kovaks, koji vodi Svetska zdravstvena organizacija, pokazao strahovito sporim u nabavci vakcina, a clanice EU bile zauzete brigom o svojim građanima ukazuje Atlantski savet.



U tekstu se, međutim, ocenjuje da Kina jeste deo uspeha Srbije, ali nije cela prica. Podseća se da je predsednik Vučić primio kinesku vakcinu pred TV kamerama u selu na istoku Srbije, a da je Vlada objavila planove za lokalnu proizvodnju Sinofarma u partnerstvu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.



U tekstu se ukazuje da se Srbija nije oslonila samo na to i da je prvu pošiljku Fajzerove vakcine dobila već u decembru 2020. godine. Premijerka Ana Brnabić tada se vakcinisala, mnogo pre većine drugih evropskih lidera. Ruska vakcina Sputnjik V stigla je u Srbiju u januaru, a pocetkom juna beogradski Institut Torlak postao je prvi objekat van Ruske Federacije koji je proizveo tu vakcinu, napominje se u tekstu.



Pošiljka vakcine AstraZeneka stigla je u Srbiju u februaru, navedeno je u tekstu i naglašeno da je Srbija nabavljala vakcine iz svih izvora - Kine, Rusije i zapadnih kompanija i da je maksimalno iskoristila zalihe koje je akumulirala.



Ovakav odgovor na kovid-19 daje besprekornu ilustraciju srpske spoljne politike, ocenjuje se u tekstu i ukazuje da Vučić nije zainteresovan da se prikloni ni Kini ni Zapadu, pogotovo u trenutku kada se raste konkurencija moći izmedu Pekinga i Vašingtona.



Prema mišljenju autora teksta, Vučić veruje da interesima Srbije i njegovom licnom programu najviše odgovara otvorenost za poslovanje sa svima. Dodaje se da takav položaj odražava dugogodišnju ravnotežu Beograda izmedu EU i Sjedinjenih Država, s jedne strane, i Rusije, s druge strane.



„Sedite na dve stolice", kako je Srbiju opisao americki diplomata Brajan Hojt Ji 2017. godine.



Ocenjuje se da je u slučaju Srbije "vakcina diplomatija" pokazala fleksibilnost države i dodaje da je Srbija u vakcinaciji prošla mnogo bolje od svojih prozapadnih suseda kao što su Severna Makedonija i Crna Gora, koje su članice NATO, kao i da je Vučić dobio pohvale i u celom regionu.



Kako zaključuje Atlantski savet, velike su šanse da će predsednik Vučić i u narednom periodu nastaviti politiku saradnje i sa Istokom i sa Zapadom, a "vakcina diplomatijom" apsolutno je "ukrao šou".