СРБИЈА ПРАВИ ЗНАЧАЈНЕ ПОМАКЕ У ОБЛАСТИ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ Драгоцени киловати из воде, ветра, сунца
Обновљиви извори енергије су главни покретач и носилац енергетске транзиције ка карбонски неутралној енергетици и економији.
Борба против климатских промена је постала међународна обавеза за скоро све државе у свету, које су се усагласиле да раде на томе да спрече повећање просечне температуре на планети за два степена, у односу на прединдустријски период, као и да смање емисију гасова са ефектом стаклене баште у 2030. години за 45 одсто у односу на емисије из 2010. године. Европа је поставила амбициозан план – нулта емисија штетних гасова до 2050. године.
Србија, која има велики потенцијал, од 2015. године до данас је направила значајан помак у области обновљивих извора енергије, а према подацима Удружења обновљивих извора енергије Србије, се више од 35 процената електричне енергије добија из ОИЕ. То значи да из енергије ветра и сунца на мрежи има 605 мегавата и 90 одсто те производње је из 10 ветропаркова, док је остало соларног порекла. До краја деценије у плану је нових око 3.500 мегавата. Почетак рада или почетак градње соларних електрана или ветропаркова није више ретка вест, а страни инвеститори предњаче у улагању у соларне електране и ветропаркове.
На основу статистике ЕПС-а, Србија је прошле године била један од лидера у Европи у коришћењу и производњи обновљивих извора енергије, с обзиром да Ђердап и остале велике хидроелектране дају знатне капацитете. Потенцијала у нашој земљи има за напредак у солару и ветру, где се истиче кошавско подручје и подручје Источне Србије као најбоље за развој ветроелектрана, док је у Јужном Банату добра инфраструктура.
Из Удружења ОИЕ Србије указују да су нека истраживања показала да имамо већи соларни потенцијал од Немачке, али да треба реално сагледати све могућности и видети како и где се најлакше и најбрже долази до зелених киловата. Изузетно је важно што грађани препознају и користе соларне потенцијале и на микролокацијама, одсносно на крововима својих кућа и сада већ има више од три хиљаде прикључених прозјумера - од домаћинстава и стамбених заједница до цркава, школа, вртића, бројних институција, компанија...
Као пример може да послужи и наша највећа нафтна компанија НИС која је искорачила у област производње електричне енергије из обновљивих извора. Наиме, пре две године, НИС је започео изградњу соларних електрана на многобројним објектима компаније, првенствено на бензинским станицама, које се налазе широм Србије. До децембра 2023. године, соларне електране постављене су на чак 45 бензинских станица. Ове електране годишње произведу 1.600 MWh, што умањује трошкове компаније за електричну енергију за читавих 230.000 евра. Поред тога, значајно се смањује и емисија угљен-диоксида – за чак 1.700 тона на годишњем нивоу.
Како би се што више енергије сачувало, али и добило из обновљивих извора, значајна подршка грађанима стиже од државе, односно ресорних министарстава и локалних самоуправа, кроз субвенције за замену фасада, столарија, котлова, као и уградњу соларних колектора и панела за производњу електричне енергије за сопствене потребе.
Р.Д.