Зимска школа за просветне раднике: Знање се не стиче само у учионици

Првог дана у Музеју Војводине (Дунавска 35), јуче у Културној станици „Еђшег” (Антона Чехова 4), док се данас програм реализује у центру „СтартИТ” (Мирослава Антића 2).

Основни циљ Зимске школе је пружање информација и размена примера добре праксе за коришћење ресурса Новог Сада као културне престонице Европе и престонице младих, с посебним акцентом на могућност учења на сваком месту. Еминентни стручњаци из области образовања, туризма и извиђаштва говоре о досадашњим искуствима и активностима, како би се осмислио што већи број културних и омладинских дешавања у наредном периоду.

Тако су јуче у Културној станици Еђшег полазници Зимске школе имали могућност да се упознају са радом извиђачких одреда, као и да виде практичну проверу формално стечених знања.

- Данас смо у Еђшегу, месту које је до пре четири године било склоно паду и сада, у свом пуном сјају, пружа могућност извођења бројних активности, те желимо да оваква места извучемо из анонимности и представимо ширем аудиоторијуму - каже старешина Савеза извиђача Новог Сада и пројект менаџер у Тренинг центру “Коцевски” Јован Коцевски. - Представили смо извиђаштво, кроз 10 радних тачки, како би на најпрактичнији начин показали како се изводе активности које су ту око нас, а за које нису потребна превелика средства. Желимо да дамо подршку иницијативи да се настава дислоцира из учионице у природно окружење, за почетак и у школско двориште, а када нам природа то омогући, чак и одлазак у ближу и даљу околину.

Према његовим речима, демострирали су мерење “од ока”, упознајавајући присутне са парним кораком, мерењем педљем или лактом. У једном моменту су учесници имали обавезу да процене висину, дужини и ширину стуба у Еђшегу.

- Одржали смо показну вежбу подизања и спуштања шатора, као начин обезбеђивања услова за боравак у природи, а направили смо и неколико сетова физичких активности попут “жабљег хода” - каже Коцевски. - Затим смо имали радионице топографије и оријентиринга, као и радионице за шифровање, тајне поруке и писма, али и практичну примену шаторског крила као подлоге, односно кабанице за случај невремена. Организован је и сет вежби, везан за наше извиђачке церемонијале, не би ли се колеге упознале са тим како се дисциплиновано борави у природи.

Како каже Коцевски, у петак су Музеј Војводине представили као место за учење и тамо, уз велику подршку кустоса Музеја добили су прегршт информација.

У теоријском делу програма, доктор психолошких наука запослена у средњошколском Дому у Новом Саду др Марија Вукелић покушала је да појасни колико је важна веза између деце и природе.

- Психолошка истраживања у свету приказују да је дошло до драстичног пада боравка деце у природи, због чега долази до здравствених поремећаја, али и у другим психолошким областима код деце - каже Марија Вукелић. - Објашњено је који су то стварни бенефити боравка у природи, пре свега на физичком плану због повећања пажње, концентрације и побољшања имунитета, координације... Препорука за наставнике и учитеље јесте да подстакну родитеље да смање своје страхове и врате децу у природу, тамо где и треба да буду, не би ли порасли здрави и нормални и чували нашу планету.

И. Миклоши