Zimska škola za prosvetne radnike: Znanje se ne stiče samo u učionici
Prva Zimska škola za prosvetne radnike „Prostor izvan učionice kao podsticaj kreiranja novih sadržaja funkcionalnog obrazovanja i povezivanje s resursima turizma, muzeja i izviđaštva”, koju organizuje Trening-centar „Kocevski” održava se od 1. do 3. februara na tri lokacije u gradu.
Prvog dana u Muzeju Vojvodine (Dunavska 35), juče u Kulturnoj stanici „Eđšeg” (Antona Čehova 4), dok se danas program realizuje u centru „StartIT” (Miroslava Antića 2).
Osnovni cilj Zimske škole je pružanje informacija i razmena primera dobre prakse za korišćenje resursa Novog Sada kao kulturne prestonice Evrope i prestonice mladih, s posebnim akcentom na mogućnost učenja na svakom mestu. Eminentni stručnjaci iz oblasti obrazovanja, turizma i izviđaštva govore o dosadašnjim iskustvima i aktivnostima, kako bi se osmislio što veći broj kulturnih i omladinskih dešavanja u narednom periodu.
Tako su juče u Kulturnoj stanici Eđšeg polaznici Zimske škole imali mogućnost da se upoznaju sa radom izviđačkih odreda, kao i da vide praktičnu proveru formalno stečenih znanja.
- Danas smo u Eđšegu, mestu koje je do pre četiri godine bilo sklono padu i sada, u svom punom sjaju, pruža mogućnost izvođenja brojnih aktivnosti, te želimo da ovakva mesta izvučemo iz anonimnosti i predstavimo širem audiotorijumu - kaže starešina Saveza izviđača Novog Sada i projekt menadžer u Trening centru “Kocevski” Jovan Kocevski. - Predstavili smo izviđaštvo, kroz 10 radnih tački, kako bi na najpraktičniji način pokazali kako se izvode aktivnosti koje su tu oko nas, a za koje nisu potrebna prevelika sredstva. Želimo da damo podršku inicijativi da se nastava dislocira iz učionice u prirodno okruženje, za početak i u školsko dvorište, a kada nam priroda to omogući, čak i odlazak u bližu i dalju okolinu.
Prema njegovim rečima, demostrirali su merenje “od oka”, upoznajavajući prisutne sa parnim korakom, merenjem pedljem ili laktom. U jednom momentu su učesnici imali obavezu da procene visinu, dužini i širinu stuba u Eđšegu.
- Održali smo pokaznu vežbu podizanja i spuštanja šatora, kao način obezbeđivanja uslova za boravak u prirodi, a napravili smo i nekoliko setova fizičkih aktivnosti poput “žabljeg hoda” - kaže Kocevski. - Zatim smo imali radionice topografije i orijentiringa, kao i radionice za šifrovanje, tajne poruke i pisma, ali i praktičnu primenu šatorskog krila kao podloge, odnosno kabanice za slučaj nevremena. Organizovan je i set vežbi, vezan za naše izviđačke ceremonijale, ne bi li se kolege upoznale sa tim kako se disciplinovano boravi u prirodi.
Kako kaže Kocevski, u petak su Muzej Vojvodine predstavili kao mesto za učenje i tamo, uz veliku podršku kustosa Muzeja dobili su pregršt informacija.
U teorijskom delu programa, doktor psiholoških nauka zaposlena u srednjoškolskom Domu u Novom Sadu dr Marija Vukelić pokušala je da pojasni koliko je važna veza između dece i prirode.
- Psihološka istraživanja u svetu prikazuju da je došlo do drastičnog pada boravka dece u prirodi, zbog čega dolazi do zdravstvenih poremećaja, ali i u drugim psihološkim oblastima kod dece - kaže Marija Vukelić. - Objašnjeno je koji su to stvarni benefiti boravka u prirodi, pre svega na fizičkom planu zbog povećanja pažnje, koncentracije i poboljšanja imuniteta, koordinacije... Preporuka za nastavnike i učitelje jeste da podstaknu roditelje da smanje svoje strahove i vrate decu u prirodu, tamo gde i treba da budu, ne bi li porasli zdravi i normalni i čuvali našu planetu.
I. Mikloši