Више од 3.000 људи на Фрушкогорском маратону (фото)
Више од 3.000 људи данас је имало исти циљ – да прати црвено срце у белом кругу, илити маркере нацртане на дрвећу на некој од 19 стаза на Фрушкој гори, и тако учествује на 42. фрушкогорском маратону.
Један од симбола Новог Сада и Војводине – планина која се уздиже са сремске стране, претворена је у кошницу вредних шетача, спортиста, рекреативаца, односно љубитеља природе из целе Србије и региона.
– Већ 42 године долазе људи, не само из овог града него и из других држава, на ову прелепу планину да искрено уживају у њој – рекао је председник Скупштине града Новог Сада Здравко Јелушић, који је имао част да званично отвори ту манифестацију. – Град Нови Сад се потрудио да помогне као суорганизатор и драго нам је што се укључила и Војска Србије, као и све остале градске, покрајинске и републичке институције да би све било на високом нивоу.
Од 19 стаза, пет су биле такмичарске, а најупорнији тек данас завршавају свој задатак. Најдужа стаза има 137 километара и висинску разлику од 5.700 метара. Најкраће су оне од четири и десет километара и намењене су рекреативцима који су желели да проведу активан дан у природи. Како је најавио директор Фрушкогорског маратона Ненад Сударов, предшколце и њихове родитеље данас чека и Стаза радости и задовољства, чији је старт у 11 часова.
– Нема посебних припрема за маратон, једноставно, сваки викенд се иде на пешачење на планину, тако да смо увек спремни – казао је Роберт Вуковић, упутивши се на Велику јужну стазу дугу 91 километар. – Планинарењем се бавим десетак година, а готово толико и долазим на маратон. После сваког пешачења осећај је диван. Свако мора да испроба ово. Љубав према природи ће се сама открити, а човек ће се осећати боље после времена проведеног на стази. На маратон идем искључиво с колегама да се дружим, немамо такмичарски циљ.
Свакако, највише је било оних који су дошли управо из тог разлога, а сама одлука да се упуте на такав подухват чини их победницима. Доказ за то су и три Суботичанке које су зашле у осму деценију живота и решиле да се и ове године, по ко зна који пут, сретну с Фрушком гором коју „највише воле” и коју су прешле „уздуж и попреко”.
– Дошле смо да мало волимо природу – говори спремна Загорка Кртинић, која је тек неколико година чланица суботичког Планинарског клуба „Спартак”. – Будући да данас нисмо у кондицији, изабраћемо неку лакшу стазу, мада бих ја могла да пређем и ону од десет километара. Сваки тренутак проведен у природи, нарочито на Фрушкој гори, продужава вам живот годину дана!
А чини се, осим што вас чини дуговечнијим, сваки пут вас и подмлађује, што су потврдиле и те три насмејане девојке из најсевернијег града у Војводини. Међутим, да би се имао такав посебан „договор” с боговима година, ваља кренути у авантуру од што мањих ногу.
– Мени је ово трећи пут да идем на маратон, а први пут сам био кад сам имао пет и по година и ишао сам на стазу од 16 километара – хвали нам се седмогодишњи Ненад Вујић, додајући да воли да шета због здравља. – Нисам се спремао, ваљда ћу издржати. Имам више кондиције од тате с којим сам дошао.
Питали смо се и шта је тајна успешног маратона, а одговор је више него једноставан – добра обућа! Тако је и ове године спреман Данило Влахек (21), мада, надамо се спремнији у односу на лане, када се с другарима изгубио на Малој западној стази.
– Овај пут смо скинули мапе с интернета, тако да смо спремни – расположен је Данило и спреман за стазу од 34 километра. – Мислим да сам довољно физички спреман да и без специјалних припрема ово истрчим. Не тренирам јер студирам, али има кондиције јер понекад радим. Бавим се дизајном светла на концертима, а ту има много шетања.
Л. Радловачки
Волети природу не значи само проводити време у њој. То значи и – чувати је. Сви који су учествовали на јучерашњем Фрушкогорском маратону имали су прилику да буду и еколошки хероји, те да на новоосмишљеној справи, односно бициклу за спљошћивање лименки и ПЕТ амбалаже, допринесу рециклажи и тако помогну Удружењу „Чепом до осмеха” и деци с инвалидитетом.
– Убаците амбалажу у „лулу”, а педалама покрећете механизам који спљошти то што сте убацили – објашњава нам волонтер поменутог удружења Милорад Новковић, познатији као Мића Маратонац. – На тај начин стиче се кондиција и ради корисна ствар.