Više od 3.000 ljudi na Fruškogorskom maratonu (foto)
Više od 3.000 ljudi danas je imalo isti cilj – da prati crveno srce u belom krugu, iliti markere nacrtane na drveću na nekoj od 19 staza na Fruškoj gori, i tako učestvuje na 42. fruškogorskom maratonu.
Jedan od simbola Novog Sada i Vojvodine – planina koja se uzdiže sa sremske strane, pretvorena je u košnicu vrednih šetača, sportista, rekreativaca, odnosno ljubitelja prirode iz cele Srbije i regiona.
– Već 42 godine dolaze ljudi, ne samo iz ovog grada nego i iz drugih država, na ovu prelepu planinu da iskreno uživaju u njoj – rekao je predsednik Skupštine grada Novog Sada Zdravko Jelušić, koji je imao čast da zvanično otvori tu manifestaciju. – Grad Novi Sad se potrudio da pomogne kao suorganizator i drago nam je što se uključila i Vojska Srbije, kao i sve ostale gradske, pokrajinske i republičke institucije da bi sve bilo na visokom nivou.
Od 19 staza, pet su bile takmičarske, a najuporniji tek danas završavaju svoj zadatak. Najduža staza ima 137 kilometara i visinsku razliku od 5.700 metara. Najkraće su one od četiri i deset kilometara i namenjene su rekreativcima koji su želeli da provedu aktivan dan u prirodi. Kako je najavio direktor Fruškogorskog maratona Nenad Sudarov, predškolce i njihove roditelje danas čeka i Staza radosti i zadovoljstva, čiji je start u 11 časova.
– Nema posebnih priprema za maraton, jednostavno, svaki vikend se ide na pešačenje na planinu, tako da smo uvek spremni – kazao je Robert Vuković, uputivši se na Veliku južnu stazu dugu 91 kilometar. – Planinarenjem se bavim desetak godina, a gotovo toliko i dolazim na maraton. Posle svakog pešačenja osećaj je divan. Svako mora da isproba ovo. Ljubav prema prirodi će se sama otkriti, a čovek će se osećati bolje posle vremena provedenog na stazi. Na maraton idem isključivo s kolegama da se družim, nemamo takmičarski cilj.
Svakako, najviše je bilo onih koji su došli upravo iz tog razloga, a sama odluka da se upute na takav poduhvat čini ih pobednicima. Dokaz za to su i tri Subotičanke koje su zašle u osmu deceniju života i rešile da se i ove godine, po ko zna koji put, sretnu s Fruškom gorom koju „najviše vole” i koju su prešle „uzduž i popreko”.
– Došle smo da malo volimo prirodu – govori spremna Zagorka Krtinić, koja je tek nekoliko godina članica subotičkog Planinarskog kluba „Spartak”. – Budući da danas nismo u kondiciji, izabraćemo neku lakšu stazu, mada bih ja mogla da pređem i onu od deset kilometara. Svaki trenutak proveden u prirodi, naročito na Fruškoj gori, produžava vam život godinu dana!
A čini se, osim što vas čini dugovečnijim, svaki put vas i podmlađuje, što su potvrdile i te tri nasmejane devojke iz najsevernijeg grada u Vojvodini. Međutim, da bi se imao takav poseban „dogovor” s bogovima godina, valja krenuti u avanturu od što manjih nogu.
– Meni je ovo treći put da idem na maraton, a prvi put sam bio kad sam imao pet i po godina i išao sam na stazu od 16 kilometara – hvali nam se sedmogodišnji Nenad Vujić, dodajući da voli da šeta zbog zdravlja. – Nisam se spremao, valjda ću izdržati. Imam više kondicije od tate s kojim sam došao.
Pitali smo se i šta je tajna uspešnog maratona, a odgovor je više nego jednostavan – dobra obuća! Tako je i ove godine spreman Danilo Vlahek (21), mada, nadamo se spremniji u odnosu na lane, kada se s drugarima izgubio na Maloj zapadnoj stazi.
– Ovaj put smo skinuli mape s interneta, tako da smo spremni – raspoložen je Danilo i spreman za stazu od 34 kilometra. – Mislim da sam dovoljno fizički spreman da i bez specijalnih priprema ovo istrčim. Ne treniram jer studiram, ali ima kondicije jer ponekad radim. Bavim se dizajnom svetla na koncertima, a tu ima mnogo šetanja.
L. Radlovački
Voleti prirodu ne znači samo provoditi vreme u njoj. To znači i – čuvati je. Svi koji su učestvovali na jučerašnjem Fruškogorskom maratonu imali su priliku da budu i ekološki heroji, te da na novoosmišljenoj spravi, odnosno biciklu za spljošćivanje limenki i PET ambalaže, doprinesu reciklaži i tako pomognu Udruženju „Čepom do osmeha” i deci s invaliditetom.
– Ubacite ambalažu u „lulu”, a pedalama pokrećete mehanizam koji spljošti to što ste ubacili – objašnjava nam volonter pomenutog udruženja Milorad Novković, poznatiji kao Mića Maratonac. – Na taj način stiče se kondicija i radi korisna stvar.