ВИСАРИОНОВА БОЛНИЦА ДУЖЕ ОД ВЕКА ЗБРИЊАВАЛА СИРОМАШНЕ И БОЛЕСНЕ Једино је здање које није оштећено у бомбардовању 1849. године, најпознатији пацијент био је Вук Стефановић Караџић
Године 1730, у порти Николајевске цркве, сазидан је дом са неколико постеља, у којем су збрињавани сиромашни и болесни грађани. Једанаест година касније, тадашњи владика бачки Висарион бачки, подигао је шпитаљ од чврстог материјала- са четири собе и две кухиње. Ово здање је неколико пута мењало намену, али ће остати упамћено као Висарионова болница, наводи се у емисији "Мапа новосадског блага", на РТВ1.
У болницу су примани и оболели путници који су долазили у Нови Сад. Међутим, болница је имала и улогу прихватилишта за сиромашне.
Један од најпознатијих пацијената Висарионове болнице, био је Вук Стефановића Караџић, који је од ране младости имао проблеме са левом ногом. Помоћ је тражио на разним странама, између осталог и у Новом Саду. Одмах је постало јасно да му се не може помоћи, а послат је у будимску бању за коју му је требало 150 форинти. Обраћао се многим пријатељима за помоћ, а помогла му је особа која га није ни познавала, Марија Станисављевић, која је издашно помагала болницу Висариона.
Болница је дуже од века била једноспратница, а како је град растао, расле су и болничке потребе. Године 1847. године захваљујући прилозима грађана бити надограђен спрат. Своју првобитну улогу имаће до 1859. године, а 1874. године уступљен је на коришћење Вишој девојачкој школи. Данас се у њој налази Академија уметности.
Владика Висарион је важна личност ране историје Новог Сада. Он је 1731. године, у порти Саборног храма основао је латинско-славенску школу, на месту данашње Јовине гимназије, који ће касније прерасти у Колегијум Висариона Павловића. Како би материјално обезбедио школу и болницу осигурао црквеној општини за ту намену 100 јутара земље.