У Музеју Града отворена изложба „Тврђава”

Новом сталном поставком, посвећеној историјским и градитељских подухватима на том стратешки важном месту, симболично је обележено 330 година од почетка градње утврђења на Петроварадинској стени. Интересантан је податак да су по први пут изложени археолошки налази, откривени ове године, током ископавања у приземљу зграде Музеја.

Изложба обухвата период од старијег каменог доба, па до краја 18. века, а различити сегменти посатавке приказују прве насеобине, те античко утврђење “Кузум”, али и средњевековни самостан “Бела фонс”. Из Музеја наводе да посебан део поставке чине артефакти и прикази у вези са аустријско-турским ратовима, попут чувене битке код Петроварадина из 1716. године, изградње утврђења од 1692. до 1780., као и археолошки и историјско-уметнички предмети. Осим тога, део поставке су и бројне илустрације и текстови, рађени на основу историјске грађе, а посетиоцима је на тај начин дочаран начин живота различитих  култура и цивилизација, али и ратни сукоби и борбе вођене око места какво је Петроварадинска стена.

Члан Градског већа културу Далибор Рожић подсетио је на то да Град свесрдно подржава програме Музеја, те да је неговање историјског и градитељског наслеђа, кроз деловање установа културе, веома важно.

- Право је време да Музеј града Новог Сада, у периоду када се навршава 330 година од почетка градње Тврђаве, приреди изложбу попут ове, како би указали на континуитет живота у том значајном фортификацијском објекту - рекао је Рожић. - Такође, Завод за заштуту споменика културе кроз своје редовне активности и програм мера техничке заштите обнавља културно-историјске целине као што су простори горње и доње тврђаве, с подрађем, те старо градско језгро и Алмашки крај.

Члан Градског већа за културу најавио је да ће у Музеју ускоро бити организовани још неки догађаји, који афирмишу и промовишу историјско и градитељско наслеђе.

Изложба, посвећена Тврђави организована је уз подршку Завода за заштиту споменика кулуре и Историјског архива, а директорка Музеја града Весна Иковић објаснила је да поставка дочарава живот на Петроварадинској стени.

Човек у континуитету настањује простор Петроварадинске стене од праисторије до данас. После неолита ту су се смењивале различите културе. Келти се настањују око 100. године п. н. е., а утврђивањем границе на Дунаву, сто година касније Римљани подижу тврђаву „Кузум”, коју у петом веку разарају Хуни. У доба Византије на месту Петроварадинске тврђаве било је утврђење „Петрикон”, а половином 13. века ту долазе католички монаси.

- Кроз историју је много сукоба било око овог стратешки важног места, а градња аустријског утврђења, какво данас познајемо, почела је 1692. године - објаснила је виша кустоскиња у Музеја града Новог Сада Ивана Јовановић Гудурић. - Као важан догађај, који је у великој мери утицао на историју овог простора издваја се битка код Петроварадина 1716. године. Новина, у односу на поставку коју смо пре десетак година имали, је то што је допуњен сегмент посвећен петнаестовековном манастиру и утврђењу. С обзиром на то да су у току ове 2022. године спроведена заштитана археолошка ископавања у приземљу зграде Музеја, на горњем делу Тврђаве, потврђени су налази о постојању цркве и манастира реда цистерцита. Осим тога, допуњен је сегмент посвећен античком утврђењу “Кузум”, па су јавности представљени и предмети који до сада нису излагани.

Симбол града

Петроварадинска тврђава спада међу најзначајније сачуване европске фортификације, а осим што је симбол града, доказ је и мултикултуралности на овим просторима. Изграђена на месту некадашњег средњовековног утврђења назив Гибралтар на Дунаву добила је још у време градње, која је с  прекидима трајала 88 година, од 1692. до 1780. Некада војно утврђење данас је популарна туристичка дестинација, где је смештено стотинак атељеа, а ту се налазе и музеји, галерије, ресторани, кафићи...  Осим туриста, љубитеља историје и уметности, на Тврђаву долазе и посетиоци жељни доброг провода, јер се ту сваког лета традиционално одржава један од најпопуларнијих музичких фестивала у Европи - Егзит.

Посетиоцима је веома интересантан чамац “моноксил”, направљен из једног комада храстовог дебла, а наша саговорница истиче да је у оквиру нове изложбе допуњена прича о томе како је тај историјски предмет постао део фонда Музеја града Новог Сада, односно како је прешао пут од случајног налаза до музејског експоната велике вредности.

Ј. Вукашиновић