Током јуна СОС женски центар забележио скоро 50 позива
- Пандемија је неповољно утицала на ситуацију насиља у породици, пре свега због повећаног ризика од насиља и/или понављања насиља, а главни разлог томе јесте изолација.
Током јуна забележиле смо скоро 50 позива за подршку у ситуацији насиља – речи су координаторке СОС женског центра Иване Перић која за лист “Дневник” наводи како је тај Центар био активан и током ванредних околности те да је свој рад наставио у појачаном обиму и након окончања ванредних мера. То Удружење грађанки делује од 2004. године са основним циљем да пружи подршку женама и девојкама у ситуацији породично – партнерског и других облика насиља.
Ивана Перић открива како је од почетка године у Србији убијено више од десет жена у породичном насиљу и додаје како је, због повећаног броја позива, препозната већа охрабреност жена да говоре о том проблему. Она истиче како је изолација, сама по себи, механизам насиља, па се жртве самим насиљем већ осећају изоловано, а да је ситуација са ванредним мерама само додатно поткрепила тај осећај код њих.
- Ако желимо да дубље разумемо како се жртве насиља у породици осећају можемо направити парелелу са тим како смо се ми осећали током ванредних мера нарочито током полицијског часа – наглашава наша саговорница. - Изолација је ограничила приступ институцијама, кретање ван места живљења, приморала да жртве проводе највећи део дана или све време са починиоцима у истом простору и то је свакако довело до ескалације насиља у односима који се базирају на њему. Са друге стране, починиоци због саме ситуације су додатно били изложени окидачима као што су финансијски проблеми, неадекватни одговори на стрес (злоупотреба алкохола и психоактивних суспстанци), погоршање менталног здравља и слично, што никако не сме бити схваћено као узроци насиља већ као фактори ризика.
Како се обратити за помоћ
СОС женски центар осим саветовалишта за жене, развија и услугу саветовалишта за младе. Саветовалиште нуди бесплатне услуге и отворено је за све грађанке без обзира да ли су изложене насиљу или не. Тренутно је ангажовано осам терапеуткиња са вишегодишњим искуством у саветодавно-терапијском раду. Новосађанке које желе да пријаве насиље или којима је потребна помоћ у виду разговора, савета, консултација могу да контактирају СОС женски центар сваког радног дана од 17 – 21 час на број телефона: 021/422 -740. Обраћање је могуће и путем мобилних телефона (на вибер и друге друштвене мреже): 069/1936899 и 061/6412992 сваког радног дана и суботом од 10 до 20 часова. Такође Центру могу писати и путем мејла [email protected], као и путем друштвених мрежа. СОС женски центар пружа и онлајн подршку те је тим тог Центра доступан и за кориснице из других општина, као и за кориснице које живе у иностранству.
Наша саговорница наводи како се жене, које су доживеле насиље током ванредног стања, обраћају сада јер у том периоду нису смеле због целокупне неизвесне ситуације. Она истиче како се најчешће питање, које им кориснице постављају, односи на период након окончања хитних мера те да често кориснице немају средстава да започну живот самостално, нарочито ако имају децу. Према њеним речима, неретко се, након истека продужених хитних мера до 30 дана, починиоци враћају у дом што, како каже, доводи у ризик жртву од понављања насиља.
- Жене су забринуте да ли ће остварити старатељство над децом ако покрену поступак за развод брака – истиче Ивана Перић. - Неретко примимо позиве од пријатељица, познаница, рођака жена које трпе насиље, а које нису довољно оснажене да се обрате за подршку. У тим случајевима дамо све потребне информације. Врло је важно да будемо добра подршка особама које су изложене насиљу, јер неретко не препознају насиље, негирају да се то њима дешава или све више губе самопоуздање, окривљјују себе за ситуацију која им се дешава и постепено чак и одустају од себе и било какве помоћи. Када се особа обрати за насиље од пресудног је значаја на какав ће одговор наићи. Пријатељи, ближа социјална околина могу бити сјајна подршка у процесу тражења институцијалне заштите или обраћања НВО сектору за помоћ. Важно је да схватимо да је насиље друштвени, а не приватни проблем.
Осим пораста насиља током целокупне ситуације са пандемијом, Ивана Перић је приметила и пораст партнерског насиља међу младима до 25 година.
- Насиље у партнерским везама младих треба схватити врло озбиљно јер се динамика насиља не разликује од динамике насиља у партнерским односима одраслих – наглашава Ивана Перић и додаје како је у партнерском насиљу младих веома присутно и онлајн насиље.
К. Ивковић Ивандекић