Tokom juna SOS ženski centar zabeležio skoro 50 poziva
- Pandemija je nepovoljno uticala na situaciju nasilja u porodici, pre svega zbog povećanog rizika od nasilja i/ili ponavljanja nasilja, a glavni razlog tome jeste izolacija.
Tokom juna zabeležile smo skoro 50 poziva za podršku u situaciji nasilja – reči su koordinatorke SOS ženskog centra Ivane Perić koja za list “Dnevnik” navodi kako je taj Centar bio aktivan i tokom vanrednih okolnosti te da je svoj rad nastavio u pojačanom obimu i nakon okončanja vanrednih mera. To Udruženje građanki deluje od 2004. godine sa osnovnim ciljem da pruži podršku ženama i devojkama u situaciji porodično – partnerskog i drugih oblika nasilja.
Ivana Perić otkriva kako je od početka godine u Srbiji ubijeno više od deset žena u porodičnom nasilju i dodaje kako je, zbog povećanog broja poziva, prepoznata veća ohrabrenost žena da govore o tom problemu. Ona ističe kako je izolacija, sama po sebi, mehanizam nasilja, pa se žrtve samim nasiljem već osećaju izolovano, a da je situacija sa vanrednim merama samo dodatno potkrepila taj osećaj kod njih.
- Ako želimo da dublje razumemo kako se žrtve nasilja u porodici osećaju možemo napraviti parelelu sa tim kako smo se mi osećali tokom vanrednih mera naročito tokom policijskog časa – naglašava naša sagovornica. - Izolacija je ograničila pristup institucijama, kretanje van mesta življenja, primorala da žrtve provode najveći deo dana ili sve vreme sa počiniocima u istom prostoru i to je svakako dovelo do eskalacije nasilja u odnosima koji se baziraju na njemu. Sa druge strane, počinioci zbog same situacije su dodatno bili izloženi okidačima kao što su finansijski problemi, neadekvatni odgovori na stres (zloupotreba alkohola i psihoaktivnih suspstanci), pogoršanje mentalnog zdravlja i slično, što nikako ne sme biti shvaćeno kao uzroci nasilja već kao faktori rizika.
Kako se obratiti za pomoć
SOS ženski centar osim savetovališta za žene, razvija i uslugu savetovališta za mlade. Savetovalište nudi besplatne usluge i otvoreno je za sve građanke bez obzira da li su izložene nasilju ili ne. Trenutno je angažovano osam terapeutkinja sa višegodišnjim iskustvom u savetodavno-terapijskom radu. Novosađanke koje žele da prijave nasilje ili kojima je potrebna pomoć u vidu razgovora, saveta, konsultacija mogu da kontaktiraju SOS ženski centar svakog radnog dana od 17 – 21 čas na broj telefona: 021/422 -740. Obraćanje je moguće i putem mobilnih telefona (na viber i druge društvene mreže): 069/1936899 i 061/6412992 svakog radnog dana i subotom od 10 do 20 časova. Takođe Centru mogu pisati i putem mejla [email protected], kao i putem društvenih mreža. SOS ženski centar pruža i onlajn podršku te je tim tog Centra dostupan i za korisnice iz drugih opština, kao i za korisnice koje žive u inostranstvu.
Naša sagovornica navodi kako se žene, koje su doživele nasilje tokom vanrednog stanja, obraćaju sada jer u tom periodu nisu smele zbog celokupne neizvesne situacije. Ona ističe kako se najčešće pitanje, koje im korisnice postavljaju, odnosi na period nakon okončanja hitnih mera te da često korisnice nemaju sredstava da započnu život samostalno, naročito ako imaju decu. Prema njenim rečima, neretko se, nakon isteka produženih hitnih mera do 30 dana, počinioci vraćaju u dom što, kako kaže, dovodi u rizik žrtvu od ponavljanja nasilja.
- Žene su zabrinute da li će ostvariti starateljstvo nad decom ako pokrenu postupak za razvod braka – ističe Ivana Perić. - Neretko primimo pozive od prijateljica, poznanica, rođaka žena koje trpe nasilje, a koje nisu dovoljno osnažene da se obrate za podršku. U tim slučajevima damo sve potrebne informacije. Vrlo je važno da budemo dobra podrška osobama koje su izložene nasilju, jer neretko ne prepoznaju nasilje, negiraju da se to njima dešava ili sve više gube samopouzdanje, okrivljjuju sebe za situaciju koja im se dešava i postepeno čak i odustaju od sebe i bilo kakve pomoći. Kada se osoba obrati za nasilje od presudnog je značaja na kakav će odgovor naići. Prijatelji, bliža socijalna okolina mogu biti sjajna podrška u procesu traženja institucijalne zaštite ili obraćanja NVO sektoru za pomoć. Važno je da shvatimo da je nasilje društveni, a ne privatni problem.
Osim porasta nasilja tokom celokupne situacije sa pandemijom, Ivana Perić je primetila i porast partnerskog nasilja među mladima do 25 godina.
- Nasilje u partnerskim vezama mladih treba shvatiti vrlo ozbiljno jer se dinamika nasilja ne razlikuje od dinamike nasilja u partnerskim odnosima odraslih – naglašava Ivana Perić i dodaje kako je u partnerskom nasilju mladih veoma prisutno i onlajn nasilje.
K. Ivković Ivandekić