Ср. Карловци: "Четири лава" поново чекају мајсторе
Убрзо пошто је после зимске паузе, која је овог пута била нешто дужа због пандемије коронавируса, у мају пуштена вода на најпознатијој чесми у Сремским Карловцима, “Четири лава”, доток воде је поново прекинут јер је очито због неког квара
Вода је почела да излази из камена, а не само из за то предвиђених лула. Како кажу надлежни у карловачкој општини, мајстори су на време позвани, али се њихов долазак још увек очекује.
Иако је 2007. године чесма захваљујући новцу некадашњег ђака Карловачке гимназије проф. др Миодрага Радуловачког комплетно рестаурирана и конзервирана, према пројекту и под надзором Покрајинског завода за заштиту споменика културе, последњих година свако мало долази до неких проблема. Пре две године је интервенисано на водоводним инсталацијама. Тада је, сва је прилика, дошло и до оштећења једне камене плоче, и цела чесма је, с изузетком каменог цвета на врху премазана, претпоставља се, неком заштитном супстанцом, што стручњаци за камен и препоручују, пошто је саграђена од црвеног мермера који бледи изложен атмосферским утицајима.
Пред пуштање воде крајем маја, саниран је базен, јер је prеthodnе сезоне, и он, како су надлежни том приликом рекли, пропуштао воду. Како ствари стоје, чесми старој 221 годину, опет треба генерална оправка.
„Четири лава” подигнута су 1799. године под патронатом митрополита Стефана Стратимировића који је захваљујући изузетном образовању и истанчаном укусу, довео италијанске уметнике-мајсторе за обраду мермера. У време изградње, чесма се налазила ближе згради са бројем 3. Премештена је 1903. године на данашњу позицију, после изградње гимназије. Реновирана је 1858. и 1925. о чему сведоче записи на каменим плочама изнад базена.
Прикључена је на градску водоводну мрежу 2000. године.
Мермер од којег је изграђена познат је под именом „vörös marvany” (црвени мермер) извађен је из каменолома у близини Печуја у Мађарској. С обзиром на то да тај мермер није погодан за израду елемената изложених спољашњим утицајим, али и због њене старости, долази до њене деградације. Премештање са првобитне локације, дуготрајни хоризонтални потисак воде на зидове базена и атмосферски утицаји узроковали су појаву пукотина и многобројних оштећења.
Проглашена је културним добром од изузетног значаја за Србију. Она је је један од малог броја аутентичних артефаката из 18. века, сачуваних у нашим градовима, за разлику од европских које одликује богатство у градитљском наслеђу.
З. Милосављевић
