Прича Бранислава Милића: „Сећања на некадашњи Нови Сад: Како сам преживео мађарску фашистичку окупацију и Новосадску рацију“
У сусрет обележавању Дана сећања на невино пострадале жртве мађарске фашистичке Новосадске рације, из штампе је изашла књига Удружења потомака Новосадских жртава.
Овај значајан догађај представља још један корак у развоју културе сећања и чувања од заборава трагичних догађаја који су обележили период Другог светског рата у Новом Саду.
Оснивач Удружења, Бранислав Милић, један од ретких преживелих сведока рације, поделио је своја сећања у књизи „Сећања на некадашњи Нови Сад: Како сам преживео мађарску фашистичку окупацију и Новосадску рацију“. Милићева прича почиње на Ускрс, 14. априла 1941. године, када су Хортијеве снаге заузеле Нови Сад и започеле терор над локалним становништвом.
Тог дана, Браниславови родитељи, Ђорђе и Смиља Милић, као и његова тетка и сестра из Бечеја, били су на превару одведени од стране локалних Мађара који су сарађивали са окупатором. Одведени су на Футошки пут, где су мучки злостављани и на крају стрељани. Сцене бруталности оставиле су неизбрисив траг на седмогодишњем Браниславу, који је, трчећи за родитељима и молећи да их врате, постао жртва додатног насиља.
Припадници мађарских фашистичких снага бацили су ручну гранату на уплашеног дечака. Чудом, Бранислав је преживео, али је задобио ране на 27 места на телу. Тешко повређен, остао је међу лешевима на Футошком путу, али је некако успео да преживи тај монструозни напад. То је био тек почетак његове борбе за опстанак у годинама које су уследиле.
Бранислав Милић је после деценија ношења терета преживљене трагедије одлучио да своја сећања преточи у књигу, како би његова и судбине многих других жртава Новосадске рације остале забележене за будуће генерације. Уз подршку породице и Јеврејске општине, основао је Удружење потомака Новосадских жртава мађарске фашистичке рације, које активно ради на развоју културе сећања.
Бранислав је до пре неколико година сваког јануара полагао венац на Споменик жртвама рације, а сада то уместо њега, у име потомака жртава рације, чини његов син Ђорђе.
Удружење је до сада организовало три промоције књиге: у Јеврејској општини Новог Сада, Народној библиотеци у Новом Саду и Народној библиотеци у Жабљу. Поред промоције ове књиге, Удружење ради на два значајна пројекта који ће допринети неговању културе сећања и образовању јавности о историјским чињеницама.
„Да се не заборави“ остаје главни мото и порука Удружења потомака жртава Новосадске рације.