ПРЕДСТАВЉЕНА „СПОМЕНИЦА ПОГРОМА У БАЧКОЈ 1941/1942” Нове чињенице о СТРАДАЊИМА у војвођанској равници (ФОТО)
Промоција књиге „Споменица погрома у Бачкој 1941/1942”, аутора протојереја Владана Симића, секретара Епархије бачке, историчара Петра Ђурђева и ђакона Мирослава Николића при Саборном храму у Новом Саду, одржана је вечерас у Историјском архиву Града Новог Сада.
Према речима Петра Ђурђева, публикација је резултат рада и синергије на пољу обележавања културе сећања и сећања на оно што се догодило у јануару 1942. у Новом Саду.
– Од 2013. године, када смо кренули да реализујемо те програме, уједно су почели да се пишу научни радови који ће послужити као основа за израду ове споменице – напоменуо је за „Дневник”. – У њој смо обухватили сам период уласка окупационе војске у ондашњу Бачку и Нови Сад, политику окупационог режима, само извођење тог масовног ратног злочина према цивилном, неборачком становништву, а онда други сегмент тог страдања који смо документовали аутентичним, слабије познатим историјским изворима, као што су летописи Саборне, Успенске и Алмашке цркве. Са друге стране, бавили смо се и политиком сећања на рацију од 1945. па до 1992. Циљ је био да целокупну причу освежимо једним другачијим погледом, неким новим чињеницама и тиме се присетимо онога што се дешавало у бачкој равници те давне 1942. године. Кључно слово на ту тему свакако је дао наш суграђанин Звонимир Голубовић.
Један одељак, који потписује управо Ђурђев, посвећен је и обележавању новосадске рације кроз писање листа „Дневник”, и то од 1945, под именом „Слободна Војводина”, па све до 1992. године.
Будући да се о овој теми дуго говорило искључиво у оквирима пожељног наратива братства и јединства, а остала је донекле у сенци и касније, јануара 2022. протојереј Владан Симић покренуо је иницијативу да се у образовни систем Републике Србије уведе једна наставна јединица о овом злочину.
– На иницијативу Епархије бачке, а уз велику подршку тадашњег градоначелника Милоша Вучевића, покренут је процес, он још увек стоји у Министарству просвете и надам се да ће коначно кренути ка реализацији – додаје Ђурђев. – Ако погледамо околне земље, видећемо да за часове националне историје најмањи фонд има управо Република Србија. Питање страдања Новосађана у рацији јесте и локално, и национално, али и општесветско, јер улази у страшну епизоду страдања човечанства током Другог светског рата. Надам се да ће поред професора ентузијаста, који покушавају децу да уче, наравно, са правом и моралном поуком, и систем стати иза тога и да ћемо се коначно окренути више ка својој локалној историји, јер тако ћемо уједно боље упознати и општу историју Европе и света.
С. Милачић
