PREDSTAVLJENA „SPOMENICA POGROMA U BAČKOJ 1941/1942” Nove činjenice o STRADANJIMA u vojvođanskoj ravnici (FOTO)
Promocija knjige „Spomenica pogroma u Bačkoj 1941/1942”, autora protojereja Vladana Simića, sekretara Eparhije bačke, istoričara Petra Đurđeva i đakona Miroslava Nikolića pri Sabornom hramu u Novom Sadu, održana je večeras u Istorijskom arhivu Grada Novog Sada.
Prema rečima Petra Đurđeva, publikacija je rezultat rada i sinergije na polju obeležavanja kulture sećanja i sećanja na ono što se dogodilo u januaru 1942. u Novom Sadu.
– Od 2013. godine, kada smo krenuli da realizujemo te programe, ujedno su počeli da se pišu naučni radovi koji će poslužiti kao osnova za izradu ove spomenice – napomenuo je za „Dnevnik”. – U njoj smo obuhvatili sam period ulaska okupacione vojske u ondašnju Bačku i Novi Sad, politiku okupacionog režima, samo izvođenje tog masovnog ratnog zločina prema civilnom, neboračkom stanovništvu, a onda drugi segment tog stradanja koji smo dokumentovali autentičnim, slabije poznatim istorijskim izvorima, kao što su letopisi Saborne, Uspenske i Almaške crkve. Sa druge strane, bavili smo se i politikom sećanja na raciju od 1945. pa do 1992. Cilj je bio da celokupnu priču osvežimo jednim drugačijim pogledom, nekim novim činjenicama i time se prisetimo onoga što se dešavalo u bačkoj ravnici te davne 1942. godine. Ključno slovo na tu temu svakako je dao naš sugrađanin Zvonimir Golubović.
Jedan odeljak, koji potpisuje upravo Đurđev, posvećen je i obeležavanju novosadske racije kroz pisanje lista „Dnevnik”, i to od 1945, pod imenom „Slobodna Vojvodina”, pa sve do 1992. godine.
Budući da se o ovoj temi dugo govorilo isključivo u okvirima poželjnog narativa bratstva i jedinstva, a ostala je donekle u senci i kasnije, januara 2022. protojerej Vladan Simić pokrenuo je inicijativu da se u obrazovni sistem Republike Srbije uvede jedna nastavna jedinica o ovom zločinu.
– Na inicijativu Eparhije bačke, a uz veliku podršku tadašnjeg gradonačelnika Miloša Vučevića, pokrenut je proces, on još uvek stoji u Ministarstvu prosvete i nadam se da će konačno krenuti ka realizaciji – dodaje Đurđev. – Ako pogledamo okolne zemlje, videćemo da za časove nacionalne istorije najmanji fond ima upravo Republika Srbija. Pitanje stradanja Novosađana u raciji jeste i lokalno, i nacionalno, ali i opštesvetsko, jer ulazi u strašnu epizodu stradanja čovečanstva tokom Drugog svetskog rata. Nadam se da će pored profesora entuzijasta, koji pokušavaju decu da uče, naravno, sa pravom i moralnom poukom, i sistem stati iza toga i da ćemo se konačno okrenuti više ka svojoj lokalnoj istoriji, jer tako ćemo ujedno bolje upoznati i opštu istoriju Evrope i sveta.
S. Milačić
