ПЕТРОВАРАДИНСКА ТВРЂАВА ДАНАС СЛАВИ 332. РОЂЕНДАН Чувар Новог Сада чврст као вера

Петроварадинска тврђава је друга по величини у Европи (већа од ње је само она у Вердену у Француској). На њој се налазе музеј, хотели и ресторани, атељеи и галерије, академија уметности, астрономска опсерваторија, планетаријум и одржава се један од најпопуларнијих музичких фестивала у Европи и свету - Егзит. У подножју је планирана изградња бортаничике баште, као и реконструкција старог железничког тунела са лифтовима до гоњег платоа. 

Изграђена на месту некадашњег средњовековног утврђења, назив Гибралтар на Дунаву добила је због изузетно значајног стратешког положаја, још у време градње, која је с прекидима трајала 88 година од 1692. до 1780. године. Изграђена на 122 хектара, на узвишењу које доминира околином, с 16 километара подземних ходника и 12.000 пушкарница. Као искључиво војни објекат служила је све до 1948. године, док је под заштиту државе стављена 1951. године. Сматра се да је у време градње ту било највеће европско гробље јер је више војника страдало од болести и разних недаћа него у борбама. 

Пијани сат
Торањ са сатом, који је тренутно под обновом, препознатљив је знак Петроварадинске тврђаве и Новог Сада. 

Пречник сатних кругова на све четири стране барокног торња већи је од два метра, сати су означени римским бројевима, као што је правило на хришћанским црквама. Посебност је то што велика казаљка показује сате, а мала минуте, јер је за лађаре на Дунаву, смене страже и војнике било значајније да виде сате, а не минуте издалека.
 

Петроварадинска тврђава, какву познајемо, грађена је у време владавине аустријских царева Леополда Првог, Јосифа Првог, Карла Четвртог, Марије Терезије и Јосифа Другог, по систему маркиза Себастијана Вобана, који је био један од водећих градитеља 17. и 18. века. Камен темељац садашњој Тврђави положио је принц Крој 18. октобра 1692. године на јужном делу Горње тврђаве, по налогу хабзбуршког цара Леополда Првог. Тада је закопана и повеља, али је тачно место и даље непознато.

Завршни грађевински радови обављани су од 1780. до 1790. године, када Петроварадинска тврђава постаје најсавременија и најбоље опремљена у целој монархији. У периоду интензивне изградње било је ангажовано више од 40.000 људи, а чинили су их најамна радна снага, затвореници, ратни заробљеници и војници. Осам циглана из Мајура пекло је опеку, док је креч печен у кречанама код Беочина.

С. Ковач, Ј. Вукашиновић