ОВОМ ТЕХНИКОМ ЧИПКЕ СЕ БАВЕ САМО ПРАВЕ МАЈСТОРИЦЕ Некада су се мустре спаљивале, како не би била два иста стољњака у граду
Поентлес, или румунска чипка је рад за који је потребно пуно вештине, маште и стрпљења, а у последње време све је теже наћи мајсторице које се тиме баве. Лепосава Сегединац, Беба, из Ковиља једна је од њих, и она вели већ годинама поред тога што слика по платну, слика и концем.
- Разне ручне радове сам радила али када сам на једном догађају видела румункску чипку, заљубила сам се у ту технику. Међутим, нико од жена није био рад да ми покаже начин рада који није ни мало једноставан. Десило ми се да сам морала у Кањижу на рехабилитацију након операције и у соби упознам жену која се баш тим радом бави. За десет дана сам научила десет мустри – почиње своју причу Беба.
Каже да је прво потребно нацртати шему и осмислити мотиве. Ту је чаролија, јер то не може баш свако, обзиром да је потребно доста маште да би се направио занимљив рад.
- Након што осмилим шему, пренесем је индигом на платно. Онда препеглам платно и ушивам траку која је исхеклана. Унутрашњи делови се испуњавају разним бодовима помоћу конца за плетење и обичне игле за шивање. Када је рад готов онда га уштиркам, оперем, испеглам и како сам га ушивала на платно тако га одшијем и добијам готов рад. Изузетно је специфичан рад који дуго траје и поприлично је тежак за саму израду – каже наша саговорница.
Ова техника подсећа на рад уплетеног макрамеа. Приликом израде важно је правилно повезивање гајтана по мотивима, а попуњавање унутрашњих мотива је рад маште и креативности.
- Имам бујну машту која ми помаже да нацртам мотиве. Када се уморим од сликања по штафелају, узимам иглу у руке. Када сам имала десет година жене су ми причале да су се мустре чувале као благо. Док су на селу девојке везле мотиве куварице, госпођице у граду су везле румунску чипку. Ако није знала да црта онда поручи од жене која зна да јој направи мустру и уради тај поентлес за сто за чај. Када мајсторица заврши посао даме би откупљивале и мустру и платно на коме је рађено, па се мустра спаљивала како друга кућа не би имала исти стољњак – каже Беба.
Она несебично путем Фејсбука дели фотографије својих радове, које каже не продаје. Има прслук који је права мала атракција, односно светски уникат. Прслук је радила седам месеци колико јој је потребно и за поједине стољњаке.
Ту су и украсне траке за лампе, за кошуље.... Широка је лепеза могућности употребе ове технике која је највероватније стигла у Шпанију заједно са Маварима, а затим се проширила на Италију и балканске земље.
Беба иако ове године пуни 77 година каже пођеднако ужива у сликању где су јој мотиви између осталог цвеће, сунцокрети, сликање пејзажа, али и у изради ове јединствене технике.
С.Аничић Илић
Фото: Ф. Бакић
Пројекат „Стари занати - нова шанса” реализује Дневник Војводина prеss, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.