OVOM TEHNIKOM ČIPKE SE BAVE SAMO PRAVE MAJSTORICE Nekada su se mustre spaljivale, kako ne bi bila dva ista stoljnjaka u gradu
Poentles, ili rumunska čipka je rad za koji je potrebno puno veštine, mašte i strpljenja, a u poslednje vreme sve je teže naći majstorice koje se time bave. Leposava Segedinac, Beba, iz Kovilja jedna je od njih, i ona veli već godinama pored toga što slika po platnu, slika i koncem.
- Razne ručne radove sam radila ali kada sam na jednom događaju videla rumunksku čipku, zaljubila sam se u tu tehniku. Međutim, niko od žena nije bio rad da mi pokaže način rada koji nije ni malo jednostavan. Desilo mi se da sam morala u Kanjižu na rehabilitaciju nakon operacije i u sobi upoznam ženu koja se baš tim radom bavi. Za deset dana sam naučila deset mustri – počinje svoju priču Beba.
Kaže da je prvo potrebno nacrtati šemu i osmisliti motive. Tu je čarolija, jer to ne može baš svako, obzirom da je potrebno dosta mašte da bi se napravio zanimljiv rad.
- Nakon što osmilim šemu, prenesem je indigom na platno. Onda prepeglam platno i ušivam traku koja je isheklana. Unutrašnji delovi se ispunjavaju raznim bodovima pomoću konca za pletenje i obične igle za šivanje. Kada je rad gotov onda ga uštirkam, operem, ispeglam i kako sam ga ušivala na platno tako ga odšijem i dobijam gotov rad. Izuzetno je specifičan rad koji dugo traje i poprilično je težak za samu izradu – kaže naša sagovornica.
Ova tehnika podseća na rad upletenog makramea. Prilikom izrade važno je pravilno povezivanje gajtana po motivima, a popunjavanje unutrašnjih motiva je rad mašte i kreativnosti.
- Imam bujnu maštu koja mi pomaže da nacrtam motive. Kada se umorim od slikanja po štafelaju, uzimam iglu u ruke. Kada sam imala deset godina žene su mi pričale da su se mustre čuvale kao blago. Dok su na selu devojke vezle motive kuvarice, gospođice u gradu su vezle rumunsku čipku. Ako nije znala da crta onda poruči od žene koja zna da joj napravi mustru i uradi taj poentles za sto za čaj. Kada majstorica završi posao dame bi otkupljivale i mustru i platno na kome je rađeno, pa se mustra spaljivala kako druga kuća ne bi imala isti stoljnjak – kaže Beba.
Ona nesebično putem Fejsbuka deli fotografije svojih radove, koje kaže ne prodaje. Ima prsluk koji je prava mala atrakcija, odnosno svetski unikat. Prsluk je radila sedam meseci koliko joj je potrebno i za pojedine stoljnjake.
Tu su i ukrasne trake za lampe, za košulje.... Široka je lepeza mogućnosti upotrebe ove tehnike koja je najverovatnije stigla u Španiju zajedno sa Mavarima, a zatim se proširila na Italiju i balkanske zemlje.
Beba iako ove godine puni 77 godina kaže pođednako uživa u slikanju gde su joj motivi između ostalog cveće, suncokreti, slikanje pejzaža, ali i u izradi ove jedinstvene tehnike.
S.Aničić Ilić
Foto: F. Bakić
Projekat „Stari zanati - nova šansa” realizuje Dnevnik Vojvodina press, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.