Откривање тајни старог парфемџијског заната

 – парфемџијска радња ’Сава’“ кустоса-историчара Ивана Келемена могло много тога новог чути о парфемима.

– Индустрија козметике једна је од најзаступљенијих и најстаријих привредних грана данашњице, праћена јаким маркетингом и покривањем тржишта – рекао је Иван Келемен. – У Београду је пре једног века постојао велики број парфемџијских радњи, а данас је остала само једна. Начин производње у њој може се сврстати у старе занате. Иако је данас употреба мирисних средстава далеко распрострањенија него било када у прошлости, главни кривац за потиснутост парфемџијског заната је индустријска производња.

Израз „парфем“ настао је због употребе мирисних димова, као што је на пример тамјан. Осим производње парфема, у том занату израђују се још и средства за негу косе, пудер и шминка. За припрему парфема користе се цветна, етерична уља, дрога и синтетички мириси. Правилном употребом могу се произвести најразличитије мирисне варијације те се из тога закључује да само добар познавалац мирисних материја може направити и квалитетан производ.

– Сваки добар парфем састоји се од неколико битних саставних делова, а то су база, фиксатори, помоћни мирис и растварачи – рекао је Келемен. – База је основа парфема и чини његову основну ноту, помоћни мириси имају задатак да ослабе или повећају јачину мириса базе, а фиксаторима се смањује испаравање мириса, чинећи га дуготрајнијим. Растварач у којем је отопљен мирис код парфема је етил-алкохол. Осим алкохола, као растварачи могу се користити масноће, прашкови, односно пудери, глицерин, сапуни и креме.

У грађи Историјског архива Београда о занатима за период од почетка 20. века, могу се наћи документа о парфемџијском занату, а најранија се односе углавном на полагање мајсторских испита, за које постоје списи из 1913. године. Постоји документ који говори да је од 15. марта 1954. године Драгољуб Јованов водио занатску радњу за израду козметичких и мирисних средстава „Сава“ у Улици 7. јула 75. Данас је то једина таква радионица на територији Београда која се одржала од наведеног периода.

– Парфемџијска радња „Сава“ Ненада Јованова налази се у Улици краља Петра 75 и у њој се ручно израђују парфемџијски производи – наставља причу Келемен. – Најстарији запамћени предак који се бавио тим занатом је био Ђура Јованов, деда Ненада Јованова. Ненадов отац Драгољуб је првобитно, по одобрењу Народног одбора града Београда, отворио радњу за израду мирисних и козметичких средстава у Космајској улици, а од 15. марта 1954. године прво административно, а од августа исте године и практично, започиње да води парфемџијску занатску радњу „Сава“. Вођство је 1963. године преузела његова жена Лепосава, а од 1998. године, када је мајка Лепосава стекла услове за пензију, парфимерија се води на њиховог сина Ненада Јованова који и данас негује драгоцено породично наследство.

У парфимерији „Сава“ сачувана је традиционална рецептура прављења оригиналних мирисних нота, што је чини једном од ретких парфемџијских занатских радњи које се могу сматрати чуварем тог старог заната.

И. Миклоши