ПОЧЕЛА ОБНОВА РУИНИРАНЕ ЦРКВЕ ИЗ 19. ВЕКА У ЦЕНТРУ БАЧКОГ СЕЛА За "Швапску цркву" издвојено 18 милиона динара
Здање Реформаторске хришћанске цркве у Сивцу, саграђено још 1811, које је деценијама било највеће ругло у овом бачком селу, коначно ће добити пристојан изглед, а још је важније што ускоро више неће представљати опасност по пролазнике. Јер са његовог торња више неће отпадати лим, нити малтер са фасада и црепови са крова.
Иначе, објекат чија рекострукција је започета био је вероватно јединствен у свету по томе што је на његовом девастираном торњу, чије су подножје "ђубрили" голубови, никло дрво које је годинама било својеврсна атракција за возаче који су на путу од Новог Сада до Сомбора пролазили кроз сивачку главну улицу...
- Кад год сам путовао поред те цркве, срце ми се сламало због њене запуштености, али и стрепње да би могла да се уруши и повреди људе, нарочито децу која крај ње пролазе идући у школу и вртић. Срећан сам што смо најзад добили благослов да је обновимо. Мало је вероватно да ће се у њој поново одржавати верска служба, али се могу организовати културни програми и посете потомака подунавских Шваба, бивших становника Сивца - каже епископ РХЦ У Србији, Ласло Харангозо, који столује у Суботици.
Упркос вишегодишњим апелима мештана да се то здање - које зову Швапска црква, јер су њени верници до краја Другог светског рата, кад је већина њих протерана из Сивца, били махом Немци - доведе у ред, из Месне заједнице и локалне самоуправе у Кули одговарали су да на оронулом објекту не могу да изводе било какве радове јер није у њиховом власништву. Изостала је и очекивана помоћ од Немачке, али и од Владе Мађарске, која у Војводини обнавља само цркве са активним верским животом њихове националне заједнице, што у сивачком реформаторском храму није случај.
И, таман када су Сивчани почели да се организују намерни да сами санирају грађевину, сазнало се да је Влада Војводине за ту намену издвојила 18 милиона динара. Још 600.000 динара за реконструкцију, започету крајем 2024, обезбедили су Куљани.
"Покривач"
Сивчани су очекивали да ће торањ цркве бити покривен бакарним лимом, како су предлагали стручњаци Покрајинског завода за заштиту споменика културе, који су - по налогу Владе Војводине - "снимили" руинирани објекат и указали на решење за наредних 300 до 400 година. Али, извођач радова из Суботице одлучио је да поново стави онај поцинковани, због чијег се кратког века, од око три деценије, претходни торањ и буквално распао.