ЗРЕЊАНИНАЦ МИОДРАГ БЕШЛИН БАВИ СЕ НЕСВАКИДАШЊИМ ЗАНАТОМ Банатски бичеви иду за Америку

 Иако по образовању дипломирани археолог, Миодраг израђује посебне врсте бичева, али и друге предмете од коже.

– Одувек ме је занимало све што се ради рукама од природних материјала, коже, дрвета, метала. Али, некако ми је кожа била најближа. Зато сам се и определио за археологију, због посебних техника... Кад сам видео да се у својој струци нећу запослити, одлучио сам да од свог интересовања, љубави и страсти направим посао – прича Миодраг Бешлин.

Кад се одлучио за израду бичева, прво се добро припремио. Учио је из књига и данас има једну од најбогатијих приватних библиотека на овим просторима, са свим релевантним лекцијама о изради бичева.

– Данас се може научити и са Јутјуба, али тога није било кад сам пре две деценије почео да се припремам. Када сам са-владао све што је требало за старт, 2009. године сам и званично почео са овим послом. Није било лако, али сад мислим да је, кад учиш из књига, из покушаја, знање темељније и дуготрајније – истиче Миодраг.

Бичеве плете посебном техником од природне, небојене коже, коју набавља и у Србији и у иностранству. Кожа мора да буде прве класе.

– Најбоље је да је у природној боји јер оставља могућност да је бојим онако како клијент захтева. Све радим ручно у својој малој радионици. Једино сам временом уводио неке справице, да буде посао мало лакши – истиче наш саговорник.

Оно што направи, Миодраг до 90 одсто продаје у Америци и европским земљама. Тек понеки бич остане у Србији.

– Највише клијената имам у Америци, од којих су неки и стални, и из широког су друштвеног спектра. Углавном су то колекционари, али правим и бичеве за такмичења или самоодбрану. Мада, имао сам једну добру наруџбину за полицију у Охају. А понекад имам наруџбине и за бичеве за садо-мазо технике – наглашава Миодраг и додаје да су колекционари посебна врста људи. 

Има их од вијетнамских ветерана и чопера, до жене адвокатице која пасионирано сакупља бичеве. Додаје и да данас у свету постоје три велике „школе“ плетења бичева, а он припада западној.

– Та западна је настала у Великој Британији, па се проширила на Аустралију, где је доживела невероватну експанзију. Најбољи мајстори били су баш из Аустралије одакле је и чувени Дејвид Морган, који је израдио бич за Индијану Џонса. Друга школа је шпанско-јужноамеричка, а трећа монголска – објашњава Миодраг Бешлин.
Додаје да га и после деценију и по, колико се бави израдом бичева, и даље једнако држи страст коју има од малих ногу.

– Та посвећеност, љубав, страст, како год да се зове, одржава се на неколико нивоа. Прво сам срећан док предмет израђујем, онда је пресрећан онај за кога сам га направио, а ту је, наравно, и финансијски моменат, јер ја од овог посла живим - подвлачи Миодраг Бешлин.

Ж. Балабан

Пројекат „Стари занати - нова шанса” реализује Дневник Војводина прес, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.