ОДРЖАНА ПОВОРКА КРОЗ ГРАД У ОКВИРУ ДРУГОГ ДАНА ФЕСТИВАЛА „КРАЉИЧИНО КОЛО” Традиционалне песме обогатиле улице Новог Сада
Други дан Фестивала игре „Краљичино коло” завршено је јуче шетњом чланова омладинског ансамбла „Фолклорика” кроз улице града
Поворка богато окићених девојака у народним ношњама започело је у 12 часова , а током свог опхода, Краљице су певале традиционалне песме уз пратњу гајдаша Вање Илијева.
Поворка је пролазила улицама Новог Сада, почевши изведбом песама испред Градске куће, одакле се Змај Јовином и Дунавском улицом улупила до салетле у Дунавском парку. Певајући традиционалне песме, уз гајдашку пратњу, девојке су пожелеле свим суграђанима берићет, добро здравље и родну годину. Краљице су биле обучене у бело, носиле су цветне круне, сабље, носиле су лековито биље и паунова перја, а сваки од тих реквизита са собом нопси снажну симболику.
Да се обичаји врате на сокаке
- Циљ овог фестивала јесте да се некадашљи обичаји врате на новосадске сокаке, да негујемо нашу нематеријалну културну баштину и да децу заинтересујемо за традиционалне вредности - напомиље уметничка директорка „Фолклорике” Марина Илин.
Наиме, овај заборављени обичај опхода Бачких Краљица, обележио је празник Свете Тројице, у народу познат и као Духови или Педесетница. Како наводи Марина Илин, Бачке Краљице су се последњи пут извеле 1853. године у Чуругу, а након тога тек 2022. године када је удружење реконструисало овај обичај.
- Начин њихобог играња и певања има симболику - наглашава Марина Илин. - Оне играју на прстима и петама лагано додирују земљу чиме се повезују са прецима и чиме желе да поспеше рад усева. -
Иако су Краљице некада улазиле у туђе домове, где су укућанима желеле здравље , берићет и просперитет, оне су заправо, на тај начин, тражиле момке за женидбу, али и приказивале себе и то да су стасале за удају, јер су поворке чиниле девојке од 12 до 15 година.
- Када се људи баве фолклором, они се не баве само игром и песмом, него негују обичаје - напомиње уметничка директорка удружења Марина Илин. - Кроз фолклор сазнајете све о свом народу, сазнајете обичаје и начин живљења ваших предака, а касније и живите тако што негујете те традиционалне вредности - закључује она.
Ивана Јапунџа
