Нови Сад пре 25 година формирао „Еколошки фонд”

Здрава животна средина подразумева незагађено, чисто окружење, у којем људи живе или бораве, те зато улагања у здраву животну средину представљају предуслов за здраво становништво.

– Град Нови Сад се издваја од осталих градова чињеницом да се први у Републици Србији определио за обезбеђивање посебних средстава намењених искључиво заштити и унапређењу животне средине – и то формирањем „Еколошког фонда” – каже за „Дневник” чланица Градског већа за имовину и имовинскоправне послове, заштиту животне средине, одрживи развој и енергетску ефикасност Мира Раденовић. – Пре тачно 25 година, 28. децембра 1995. године, Скупштина града Новог Сада је, у складу с тада важећим Законом о заштити животне средине и другим прописима, донела Одлуку о обезбеђивању средстава за заштиту и унапређење животне средине, којом су створени материјални услови за остваривање права и дужности Града у области заштите и унапређења животне средине.

Како каже наша саговорница, новац је тада обезбеђиван од наплате по основу власништва или коришћења стамбеног и пословног простора, 0,5 одсто од предрачунске вредности објекта за објекте за које је прописана обавеза израде анализе утицаја на животну средину, а за које дозволу за грађење издаје Градска управа града Новог Сада, затим од наплаћене комуналне таксе за држање паса. Новац се за ту намену убирао и издвајањем десет одсто од наплаћене комуналне таксе за држање моторних возила, десет одсто од наплаћене комуналне таксе за коришћење простора на јавним површинама, од наплаћених мандатних и прекршајних казни у складу с важећим прописима у области заштите животне средине за прекршаје прописане одлуком Скупштине града Новог Сада и из других прихода: поклона, донаторства, спонзорства, прилога и других извора у складу са законом. „Зелени” динар на такав начин се одваја за зеленији и чистији Нови Сад. 

– У периоду 2016–2020. Град Нови Сад је, преко Градске управе за заштиту животне средине, а у сарањи с ЈКП „Градско зеленило”, посадио више од 20.000 стабала на различитим локацијама по граду. Само је у 2020. засађено око 8.500 стабала. Осим дрвећа, сађене су и друге биљне врсте: десетине хиљада комада цвећа, ниско жбуње, трава...

У 2020. години покренули смо акцију „Оживимо паркове”, кроз коју планирамо да обновимо све паркове на територији града, али и да изградимо нове зелене површине, имајући у виду да је озелењавање најефикаснији начин да се боримо против климатских промена и урбаног загађења ваздуха. Важно је истаћи да је у 2021. години Град Нови Сад у области заштите животне средине, планирао низ активности које ће сигурно унапредити животну средину, а самим тим и квалитет живота у нашем граду – наводи Мира Раденовић.

– Временом, мењали су се и закони и одлуке, али је суштина остајала иста. Новац обезбеђен у складу с поменутом одлуком коришћен је за праћење стања и предузимање мера и активности у циљу заштите и унапређења животне средине, као и за суфинансирање научноистраживачких програма и пројеката у области заштите и унапређења животне средине, програма и пројеката еколошке едукације, информативно-пропагандних и маркетиншких програма и пројеката у области заштите и унапређења животне средине, а у складу са средњорочним и годишњим програмима заштите и унапређења животне средине. Захваљујући „Еколошком фонду”, многи пројекти су реализовани, или су још току, и много тога је у граду урађено – истиче Мира Раденовић.

Један од њих је и подизање новог парка северно од Ранжирне станице и Улице Радомира Раше Радујкова. Имајући у виду да у Новом Саду у протеклих 40 година није подигнут ниједан нови парк, а да су северозападни делови града, Ново насеље и Детелинара, током последњих година претрпели велику урбану трансформацију, коју није пратила и одговарајућа изградња парковских простора, приступило се изради планске документације којом би се дефинисале основе нове, преко потребне, парковске површине. У складу с Урбанистичким пројектом, новцем Буџетског фонда 2018. године урађен је Пројекат пејзажног уређења парка северно од Ранжирне станице и Улице Радомира Раше Радујкова, који се простире на 34.951 квадратни метар, а читав пројекат требало би да се заврши у 2021. години, када ће читав парк бити на услузи грађанима Новог Сада.

Пошто су 2018. године у граду још увек постојали радиоактивни громобрани, иако је законски рок за њихово уклањање истекао 2014, као извори јонизујућег зрачења, ти громобрани су представљали ризик по здравље људи и животну средину. Град Нови Сад, као одговорна локална самоуправа која старање о безбедности и здрављу становништва и заштити животне средине ставља у приоритете свог деловања, започео је активности на решавању тог проблема. Први корак је био израда Студије распореда радиоактивних громобрана у граду Новом Саду, којом је евидентирано 36 радиоактивних громобрана, а у 2019. години су, новцем Буџетског фонда, уклоњени сви радиоактивни громобрани с јавних површина и зграда, као и сви евидентирани на стамбеним зградама.

– Захваљујући „Еколошком фонду”, ради се Географски информациони систем зелених површина града, и то је први корак у формирању катастра зеленила, а очекујемо да ће тај посао бити завршен почетком 2021. године. Савремено и ефикасно управљање зеленим површинама захтева тачне информације о њиховом распореду и површини, њиховом садржају и активностима које се на њима обављају. Успостављени информациони систем омогућава, у сваком тренутку, увид у стање зелених површина, ефикасније планирање и контролу радова на одржавању, као и контролу свота које се издвајају за одржавање. Израдом катастра зеленила, први пут ћемо имати јасну слику о томе колико тачно имамо зелених површина на територији града, које су њихове намене – паркови, заштитни појасеви, међублоковско зеленило, приватне баште... али, и које су нам површине доступне за садњу новог зеленила – наглашава Мира Раденовић.

Сходно одредбама Закона о заштити природе, којим је утврђено да јединица локалне самоуправе припрема извештај о стању природе на свом подручју, урађена је анализа стања природних вредности на територији града, с посебним акцентом на заштићена природна добра и проблеме у њиховој заштити и функционисању. Помоћу тог извештаја, Град и надлежне институције планирају за 2021. годину низ активности на унапређењу заштићених природних добара у граду.

А. Брзак