Novi Sad pre 25 godina formirao „Ekološki fond”

Zdrava životna sredina podrazumeva nezagađeno, čisto okruženje, u kojem ljudi žive ili borave, te zato ulaganja u zdravu životnu sredinu predstavljaju preduslov za zdravo stanovništvo.

– Grad Novi Sad se izdvaja od ostalih gradova činjenicom da se prvi u Republici Srbiji opredelio za obezbeđivanje posebnih sredstava namenjenih isključivo zaštiti i unapređenju životne sredine – i to formiranjem „Ekološkog fonda” – kaže za „Dnevnik” članica Gradskog veća za imovinu i imovinskopravne poslove, zaštitu životne sredine, održivi razvoj i energetsku efikasnost Mira Radenović. – Pre tačno 25 godina, 28. decembra 1995. godine, Skupština grada Novog Sada je, u skladu s tada važećim Zakonom o zaštiti životne sredine i drugim propisima, donela Odluku o obezbeđivanju sredstava za zaštitu i unapređenje životne sredine, kojom su stvoreni materijalni uslovi za ostvarivanje prava i dužnosti Grada u oblasti zaštite i unapređenja životne sredine.

Kako kaže naša sagovornica, novac je tada obezbeđivan od naplate po osnovu vlasništva ili korišćenja stambenog i poslovnog prostora, 0,5 odsto od predračunske vrednosti objekta za objekte za koje je propisana obaveza izrade analize uticaja na životnu sredinu, a za koje dozvolu za građenje izdaje Gradska uprava grada Novog Sada, zatim od naplaćene komunalne takse za držanje pasa. Novac se za tu namenu ubirao i izdvajanjem deset odsto od naplaćene komunalne takse za držanje motornih vozila, deset odsto od naplaćene komunalne takse za korišćenje prostora na javnim površinama, od naplaćenih mandatnih i prekršajnih kazni u skladu s važećim propisima u oblasti zaštite životne sredine za prekršaje propisane odlukom Skupštine grada Novog Sada i iz drugih prihoda: poklona, donatorstva, sponzorstva, priloga i drugih izvora u skladu sa zakonom. „Zeleni” dinar na takav način se odvaja za zeleniji i čistiji Novi Sad. 

– U periodu 2016–2020. Grad Novi Sad je, preko Gradske uprave za zaštitu životne sredine, a u saranji s JKP „Gradsko zelenilo”, posadio više od 20.000 stabala na različitim lokacijama po gradu. Samo je u 2020. zasađeno oko 8.500 stabala. Osim drveća, sađene su i druge biljne vrste: desetine hiljada komada cveća, nisko žbunje, trava...

U 2020. godini pokrenuli smo akciju „Oživimo parkove”, kroz koju planiramo da obnovimo sve parkove na teritoriji grada, ali i da izgradimo nove zelene površine, imajući u vidu da je ozelenjavanje najefikasniji način da se borimo protiv klimatskih promena i urbanog zagađenja vazduha. Važno je istaći da je u 2021. godini Grad Novi Sad u oblasti zaštite životne sredine, planirao niz aktivnosti koje će sigurno unaprediti životnu sredinu, a samim tim i kvalitet života u našem gradu – navodi Mira Radenović.

– Vremenom, menjali su se i zakoni i odluke, ali je suština ostajala ista. Novac obezbeđen u skladu s pomenutom odlukom korišćen je za praćenje stanja i preduzimanje mera i aktivnosti u cilju zaštite i unapređenja životne sredine, kao i za sufinansiranje naučnoistraživačkih programa i projekata u oblasti zaštite i unapređenja životne sredine, programa i projekata ekološke edukacije, informativno-propagandnih i marketinških programa i projekata u oblasti zaštite i unapređenja životne sredine, a u skladu sa srednjoročnim i godišnjim programima zaštite i unapređenja životne sredine. Zahvaljujući „Ekološkom fondu”, mnogi projekti su realizovani, ili su još toku, i mnogo toga je u gradu urađeno – ističe Mira Radenović.

Jedan od njih je i podizanje novog parka severno od Ranžirne stanice i Ulice Radomira Raše Radujkova. Imajući u vidu da u Novom Sadu u proteklih 40 godina nije podignut nijedan novi park, a da su severozapadni delovi grada, Novo naselje i Detelinara, tokom poslednjih godina pretrpeli veliku urbanu transformaciju, koju nije pratila i odgovarajuća izgradnja parkovskih prostora, pristupilo se izradi planske dokumentacije kojom bi se definisale osnove nove, preko potrebne, parkovske površine. U skladu s Urbanističkim projektom, novcem Budžetskog fonda 2018. godine urađen je Projekat pejzažnog uređenja parka severno od Ranžirne stanice i Ulice Radomira Raše Radujkova, koji se prostire na 34.951 kvadratni metar, a čitav projekat trebalo bi da se završi u 2021. godini, kada će čitav park biti na usluzi građanima Novog Sada.

Pošto su 2018. godine u gradu još uvek postojali radioaktivni gromobrani, iako je zakonski rok za njihovo uklanjanje istekao 2014, kao izvori jonizujućeg zračenja, ti gromobrani su predstavljali rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Grad Novi Sad, kao odgovorna lokalna samouprava koja staranje o bezbednosti i zdravlju stanovništva i zaštiti životne sredine stavlja u prioritete svog delovanja, započeo je aktivnosti na rešavanju tog problema. Prvi korak je bio izrada Studije rasporeda radioaktivnih gromobrana u gradu Novom Sadu, kojom je evidentirano 36 radioaktivnih gromobrana, a u 2019. godini su, novcem Budžetskog fonda, uklonjeni svi radioaktivni gromobrani s javnih površina i zgrada, kao i svi evidentirani na stambenim zgradama.

– Zahvaljujući „Ekološkom fondu”, radi se Geografski informacioni sistem zelenih površina grada, i to je prvi korak u formiranju katastra zelenila, a očekujemo da će taj posao biti završen početkom 2021. godine. Savremeno i efikasno upravljanje zelenim površinama zahteva tačne informacije o njihovom rasporedu i površini, njihovom sadržaju i aktivnostima koje se na njima obavljaju. Uspostavljeni informacioni sistem omogućava, u svakom trenutku, uvid u stanje zelenih površina, efikasnije planiranje i kontrolu radova na održavanju, kao i kontrolu svota koje se izdvajaju za održavanje. Izradom katastra zelenila, prvi put ćemo imati jasnu sliku o tome koliko tačno imamo zelenih površina na teritoriji grada, koje su njihove namene – parkovi, zaštitni pojasevi, međublokovsko zelenilo, privatne bašte... ali, i koje su nam površine dostupne za sadnju novog zelenila – naglašava Mira Radenović.

Shodno odredbama Zakona o zaštiti prirode, kojim je utvrđeno da jedinica lokalne samouprave priprema izveštaj o stanju prirode na svom području, urađena je analiza stanja prirodnih vrednosti na teritoriji grada, s posebnim akcentom na zaštićena prirodna dobra i probleme u njihovoj zaštiti i funkcionisanju. Pomoću tog izveštaja, Grad i nadležne institucije planiraju za 2021. godinu niz aktivnosti na unapređenju zaštićenih prirodnih dobara u gradu.

A. Brzak