Ништа без силе гравитације
У последње време, моје уши се посебно начуље кад крене прича о деци.
Тако сам и начула ово: „Могу мислити шта људи који не знају шта је носко помисле кад чују усред ноћи дечју дреку и комшије како пале усисивач.” Молим? Па не знам ни ја! За ношу сам чула, да није неки „ношко”, али како то спојити са усисивачем? Даље сазнајем: „Звучи језиво, али је у ствари савршен изум, препородили смо се.” Друга мама додаје: „Мени је највећа прекретница у одрастању малишана био моменат кад бацимо носка, а не цуцлу или пелене.” Е сад су ме баш заинтригирале. Из рекламе сазнајем да та чудесна справа стварно постоји, а служи за чишћење носића од секрета. Па дивно, напокон се може избећи вриска, налик свињчету у одсудном тренутку, кад треба ставити капи у нос! Читам даље: „Позиција треба да одговара узрасту детета…” Хм, тело одојчета треба наслонити на своју леву подлактицу, а главу придржати шаком у средњем положају, шта год то значило. А старију децу? Узети у наручје, ставити њихове ноге међу своје и мало их стиснути ако је потребно, кажу, а друга особа може да прихвати руке детета, које би требало бити вољно да мало сагне главу јер је одстрањивање секрета лакше уз силу гравитације.
Слађана Милачић