NAŠI SUGRAĐANI – ALEKSANDRA ŠUŠNJAR, AUTOR BRENDA „DASHA CLAY” Svaki komad nakita je unikatan, a LJUBAV JE ONO ŠTO JE SATKANO U TA MALA PARČAD GLINE
Ljubav prema umetnosti, kreativnom i generalno ručnom radu kod naše sugrađanke Aleksandre Šušnjar (29) postojala je od detinjstva, budući da sve što joj je bilo potrebno za igru pravila je sama.
Godine su se slagale jedna na drugu, fina motorika se sve više razvijala, a kako joj obično nizanje perli nije bilo dovoljno zanimljivo, Aleksandra je poželela da nešto istinski stvara, te se okrenula polimernoj glini i počela da pravi nakit i brend „Dasha clay”.
– Ideja se rodila pre desetak godina, pred početak studija, ali tada je polimerna glina bila vrlo malo zastupljena na našem tržitu i sve je moralo da čeka bolje vreme – priseća se naša sagovornica, inače master inženjer poljoprivrede i doktorand na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. – Kao i za mnoge druge koji su započeli neki mali biznis ili hobi, tako je i za mene period kovida i karantina bio prekretnica. To me je podstaklo na ponovno razmišljanje o tome da je potrebno naći nešto čime se može popuniti slobodno vreme. Tako se na leto 2021. godine misao o polimernoj glini vratila i ponovo me zainteresovala.
I od tada nastaje magija koju čini pregršt sitnih i predano pravljenih detalja i delova, koji se sklapaju i čine unikatnu celinu u vidu cvetnih minđuša, ogrlica, broševa, obeleživača za knjige...
Najviše me inspiriše priroda, jer sam i sama u duši prirodnjak s umetničkim afinitetima, pa većinu nakita karakteriše upravo mnoštvo detalja, boja, cvetića i listića (Aleksandra Šušnjar)
– Sada mogu reći da su prvi radovi bili na nivou dečjih kreacija, kao i sve čemu se pristupa bez nekog prethodnog znanja, a posebno iskustva. A kako nakon pečenja polimerne gline nema popravke, ti komadi koje sam napravila ostali su kao svedoci prvih koraka i dokaz da su za svaki napredak neophodni rad, trud, istrajnost i davanje sebe – priča Aleksandra, da bi ubrzo nakon tih prvih pokušaja, a na nagovor supruga, otvorila nalog na Instagramu i počela da deli sve na čemu radi.
Kako s vremenom izrada biva sve lakša, sam proces postaje sve veće zadovoljstvo i prilika da „ono malo slobodnog vremena za sebe” kreatorka provede u radu koji je ispunjava.
– To su trenuci kada mogu da odlutam mislima daleko, da se opustim i da stvaram šta god zamislim. Najviše me inspiriše priroda, jer sam i sama u duši prirodnjak s umetničkim afinitetima, pa većinu nakita karakteriše upravo mnoštvo detalja, boja, cvetića i listića. Strpljenje mi, stoga, ne predstavlja problem, jer uživam u svakom tom detalju koji napravim i ne gledam na to kao na nešto opterećujuće, već opuštajuće – dodaje naša sugrađanka.
Svaki komad Aleksandrinog nakita je unikatan, a ljubav je ono što je satkano u ta mala parčad gline. Pa kad se sve sabere i oduzme za protekle četiri godine, naša sagovornica kaže da je zahvalna na svemu kroz šta je prošla, te da je zadovoljna što je tu gde se trenutno nalazi sa svojim umećem, hobijem i dostignućem.
L. Radlovački