НАШИ СУГРАЂАНИ Валерија Ђурковић облачи флаше у српску народну ношњу
Према званичној класификацији делатности, стари и уметнички занати и домаћа радиност имају више од 100 представника у нашем граду.
Сви ти рукотворци, од опанчара, преко ткача, до дрворезбара, пласирају на тржиште оригиналне производе високог квалитета. А много је оних који при изради користе искључиво природне материјале, што доприноси развоју зелене, циркуларне економије у нашој земљи.
Стога, заслужују репрезентативни излагачки простор, у ком ће пласирати своје производе. Једна од њих је суграђанка Валерија Ђурковић, творац бренда „Чудесна петља”. Осим што годинама хекла шешире, мараме, кардигане, украсе и привеске за кључеве, недавно је представила потпуно нове и оригиналне рукотворине – српске народне ношње као украс за флаше од седам децилитара.
Како сте дошли на идеју да произведете ношње за флаше?
– Помислила сам како је добра идеја да, уместо у кесу или украсни папир, флашу пића обучемо у српске народне ношње из свих крајева Војводине и такву је однесемо на поклон. Наиме, зимус сам украшавала флаше прслуцима, што се показало као интересантно. Пошто сарађујем са галеријом „Наше наслеђе”, где се продају сувенир-лутке у српској народној ношњи Бачке, Баната и Срема, облачила сам боце у реплику народних ношњи према јединој монографији која постоји у Србији, а чији је аутор етнолог Иван Терзић. Он је фотографијом забележио оригиналне ношње из свих крајева где живе Срби, па између осталог и из Војводине с краја 19. века. Притом, поштујем све карактеристичне материјале и кројеве, али са мало више слободе него у раду са луткама.
Шта представљене ношње откривају о онима који су их носили?
– Женска сремска ношња (друга здесна на фотографији) има мараму, што нам говори да се ради о удатој жени. Девојке су носиле цвет у скупљеној коси. Има оплећак, односно блузу, сукњу, начињену од српског платна, украшен јелек и украс који имитира токе огрлице. Мушка ношња је универзална. Ту су карактеристичне дугачке, широке гаће, то јест панталоне, украшене по ивици, углавном рађене од кудељног или ланеног платна. Жене су тада гајиле и обрађивале кудељу, а онда током зиме ткале платно. Дугачка кошуља је украшена по ивици, а ту је и обавезан прслук, прављен од сукна. Како су касније преовладавали куповни материјали, прслуци су били од чоје. Мушкарац је увек имао неко покривало на глави, а у овом случају шубару…
Колико времена је потребно за израду једне ношње? Колико коштају?
– Да би била израђена једна оваква ношња за флашу, потребно је од пет до осам сати. Свака од њих има много детаља, а потребно је направити добар крој и украсити га карактеристичним детаљима. Увек се трудим да применим најзначајније и најуочљивије украсе, али и да користим одговарајуће материјале. На луткама је другачије, богатије су, те је на њима и ручни вез. Цене су од 20 до 30 евра, у зависности од броја додатих детаља.
Текст и фото: Д. Клашња