NAŠI SUGRAĐANI Valerija Đurković oblači flaše u srpsku narodnu nošnju
Prema zvaničnoj klasifikaciji delatnosti, stari i umetnički zanati i domaća radinost imaju više od 100 predstavnika u našem gradu.
Svi ti rukotvorci, od opančara, preko tkača, do drvorezbara, plasiraju na tržište originalne proizvode visokog kvaliteta. A mnogo je onih koji pri izradi koriste isključivo prirodne materijale, što doprinosi razvoju zelene, cirkularne ekonomije u našoj zemlji.
Stoga, zaslužuju reprezentativni izlagački prostor, u kom će plasirati svoje proizvode. Jedna od njih je sugrađanka Valerija Đurković, tvorac brenda „Čudesna petlja”. Osim što godinama hekla šešire, marame, kardigane, ukrase i priveske za ključeve, nedavno je predstavila potpuno nove i originalne rukotvorine – srpske narodne nošnje kao ukras za flaše od sedam decilitara.
Kako ste došli na ideju da proizvedete nošnje za flaše?
– Pomislila sam kako je dobra ideja da, umesto u kesu ili ukrasni papir, flašu pića obučemo u srpske narodne nošnje iz svih krajeva Vojvodine i takvu je odnesemo na poklon. Naime, zimus sam ukrašavala flaše prslucima, što se pokazalo kao interesantno. Pošto sarađujem sa galerijom „Naše nasleđe”, gde se prodaju suvenir-lutke u srpskoj narodnoj nošnji Bačke, Banata i Srema, oblačila sam boce u repliku narodnih nošnji prema jedinoj monografiji koja postoji u Srbiji, a čiji je autor etnolog Ivan Terzić. On je fotografijom zabeležio originalne nošnje iz svih krajeva gde žive Srbi, pa između ostalog i iz Vojvodine s kraja 19. veka. Pritom, poštujem sve karakteristične materijale i krojeve, ali sa malo više slobode nego u radu sa lutkama.
Šta predstavljene nošnje otkrivaju o onima koji su ih nosili?
– Ženska sremska nošnja (druga zdesna na fotografiji) ima maramu, što nam govori da se radi o udatoj ženi. Devojke su nosile cvet u skupljenoj kosi. Ima oplećak, odnosno bluzu, suknju, načinjenu od srpskog platna, ukrašen jelek i ukras koji imitira toke ogrlice. Muška nošnja je univerzalna. Tu su karakteristične dugačke, široke gaće, to jest pantalone, ukrašene po ivici, uglavnom rađene od kudeljnog ili lanenog platna. Žene su tada gajile i obrađivale kudelju, a onda tokom zime tkale platno. Dugačka košulja je ukrašena po ivici, a tu je i obavezan prsluk, pravljen od sukna. Kako su kasnije preovladavali kupovni materijali, prsluci su bili od čoje. Muškarac je uvek imao neko pokrivalo na glavi, a u ovom slučaju šubaru…
Koliko vremena je potrebno za izradu jedne nošnje? Koliko koštaju?
– Da bi bila izrađena jedna ovakva nošnja za flašu, potrebno je od pet do osam sati. Svaka od njih ima mnogo detalja, a potrebno je napraviti dobar kroj i ukrasiti ga karakterističnim detaljima. Uvek se trudim da primenim najznačajnije i najuočljivije ukrase, ali i da koristim odgovarajuće materijale. Na lutkama je drugačije, bogatije su, te je na njima i ručni vez. Cene su od 20 do 30 evra, u zavisnosti od broja dodatih detalja.
Tekst i foto: D. Klašnja