Накит од минерала и кристала оставља без даха
У Покрајинском заводу за заштиту природе отворена је, може се рећи, изузетно егзотична изложба. Друштво љубитеља минерала, стена и фосила „Гео–Пан” из Новог Сада
организовало је једанаесту годишњу изложбу минерала, кристала и накита из приватних збирки својих чланова. У то друштво људе доводе чисто интересовање и љубав, били они стручњаци, гемолози, или нешто сасвим другачије по струци.
Сваки колекционар у својој збирци поседује далеко већи број минерала и кристала, а овде се нашао један мали, али драгоцени део. Минерали и кристали на изложби највише су заступљени у виду накита, али су ту и обрађене и мање обрађене фигуре. Изложени су ахати и ахатне геоде, јасписи и мермерисани оникси с Фрушке горе, амазонит, којег највише има у Бразилу, флуорит, који се може појавити у свим бојама и облицима, а ту је и минерал-стена оникс, пронађен у Лозовику. Велики калцит, тежак око 400 килограма, мештанин Лежимира поклонио је Заводу за заштиту природе па се тако и тај примерак нашао на изложби. Посетиоци, који су обишли изложбу, саглсни су да су изложени експонати јединствени, плене пажњу, а даме истичу да накит од минерала оставља без даха, те би га свака жена пожелела за себе.
– Нас као колекционаре и љубитеље интерсује и боја и облик и лепота минерала – истиче чланица и бивша председница Друштва „Гео–Пан” Кристина Чобановић. – Један наш дугогодишњи члан у својој колекцији има формације које се називају лесне луткице, пронађене на локалитету Титела и околине. Резултат су еолских дејстава, дејстава ветра на песак и друге материје па на тај начин настају облици који подсећају, рецимо, на биљке, животиње и слично, те се зато називају „луткице”. Све је то начинила природа.
Садашња председница Друштва „Гео–Пан” проф. Драгица Стоиљковић сакупљала је примерке по рудницима Србије. Како је рекла, узела је у обзир да ће изложбу можда посетити и туристи и екскурзије па увек нешто тематски постави. Овај пут желела је да прикаже како минерал који се користи за израду бижутерије изгледа у сировом стању, а како обрађен. Изложила је кварц и његове варијетете: горски кристал, млечни кварц, калцедон и опал у различитим бојама, провидан љубичасти аметист-кварц, тамносиво-црни минерал хематит обликован у лоптице од којих се праве огрлице, пирит у виду златних коцкица претворених у привеске за ланчиће, затим „тигрово око” и његове варијетете, као и праве бисере. Показала је и део колекције чланице из Требиња Татјане Дражић, која у природи проналази занимљиве облике и мало их уметнички дорађује. Ту су „бигровите кадице” које настају преливањем воде преко кречњачких стена. Она их је начинила минијатурним, иначе су тако настале чувене Памуккале у Турској, које су заправо веће од човека.
Друштво љубитеља минерала, стена и фосила „Гео–Пан” пре 11 година основао је златар и један од ретких гемолога у Србији Србољуб Срба Јанковић. Друштво, како видимо, живи већ више од деценије и организује на десетине предавања и обилазака локалитета на којима се минерали могу наћи.
– О томе би требало и у школи да се учи – каже Срба Јанковић. – Мање деца имају простора у глави за неке декадентне ствари кад имају љубав према нечему што је лепо и што се може наћи. Увек им кажем – када идете плажом, гледајте и сигурно ћете наћи неки минерал, који је заиста једно дивно остварење природе. У природи сада има више од 4.800 минерала, а око 80 драгуља – драгог камења, све остало је декоративно и индустријско.
И Јанковић истиче Фрушку гору као наше најближе налазиште минерала, али сазнајемо да је планина Цер изузетно интересантна за аквамарине, а они имају јувелирски квалитет.
Из његове колекције тренутно су изложени бисер, цитрин, лабрадорит, аустралијски опал, рутил, плави сафир и брилијанти. Све увози и купује, код нас тога нема. Брилијанти се, конкретно, могу наћи у вулканским подручјима.
– Путем изложби и предавања трудимо се да људима испричамо нешто занимљиво и корисно, да сазнају на шта да обрате пажњу при куповини драгоцених примерака и накита. Трудимо се да то буде микс свега, и за људе из струке – да мало прошире знања, и за оне који први пут о томе слушају. То је концепција наших предавања јер причати није исто што и рећи – каже овај изузетан стручњак и познавалац драгоцености које нам природа нуди.
Б. Павковић
Вредни јадарит
– Пре десетак година у Јадру, код Лознице, пронађен је веома вредан минерал којег нема у свету и према локалитету назван је јадарит. Јадарит се процењује на стотине милиона евра и долара, ту држава може имати велику корист, али треба нешто и уложити у истраживања – каже Србољуб Срба Јанковић.