Четвртог августа ове, 2022. године, Нови Сад је био место у коме су се братски сакупили — да тугују и другују — Срби из Далмације, са Кордуна, Лике, Баније, Срема, Славоније, Барање...; из читаве Републике Српске, с Папука, из Баната, Бачке, Шумадије; са Косова и Метохије, из Црне Горе, из Северне Македоније; и из Београда, Крушевца, Краљева, Крагујевца, Ниша, Пирота, Лесковца, Зајечара, Ваљева; из Обреновца, Сомбора, Апатина, Чачка, Ужица, Бора, Неготина; са Златибора, Динаре, Копаоника, Шар-планине, Цера и Сувобора; са Кајмакчалана, Мишара, Тополе, Такова и Орашца; с Црног врха, Доброг поља, Ветерника, Куманова, Мачковог камена; из Љига, са Уба, из Суботице, са Свете Горе, из Пећи и Сремских Карловаца, Цетиња и Книна, Личких Осредака, Шевине пољане и Мале Градусе; из Јасеновца, Јадовна, Сиска, Млаке, Пага, Јастребарског, из јама и логора, стратишта и губилишта; из збегова и сеоба, из овог, прошлог и свих prеthodnih векова…