Међународне радионице израде и афирмације народних ношњи

Радиле су се од 22. августа до данас различите технике веза, примери ткања, хеклање, плетење, израђивао накит од перли. У суботу су полазници све то демонстрирали пред публиком – Карловчанима и туристима.

Ова петодневна међународна радионица проистекла је из вишегодишње сарадње двају културних центара – „Младост“ из Футога и „Травно“ из Загреба, а сама идеја за њену организацију родила се на сличној радионици коју деценију и по Загрепчани организују на Брачу.

"Учешће на Међународној радионици на Брачу подстакло нас је да се одлучимо да нешто слично организујемо код нас – каже организатор културних активности у КЦ „Младост“ Милан Степанов. – Већина учесника   су чланови удружења и културно–уметничких друштава из Србије и неколицина Хрвата. Одлучили смо се за Карловце и Еколошки центар „Радуловачки“ као место одржавања, јер су они најсличнији условима за рад који постоје у оним срединама и радионицама  у иностранству  на којима смо били. То је простор који је погодан за рад, слободне активности, одмор, урбани живот не ремети полазнике у стварању, а при том  у  окружењу која обилује културно–историјским знаменитостима. Жеља нам је да сваке године на истом месту и у исто време приређујемо овакве радионице на којима ћемо свима пружити могућност и да купе производе који настају као плод рада полазника."

Степанов додаје да у КЦ „Младост“ као нови програм постоји радионица израде ношњи, чији превасходни задатак јесте да опскрбљује костимима фолклорни ансамбл тог футошког Културног дентра. Осим тога замисао је да у оквиру ње учесници израђују и реплике народних ношњи на основу фотографија.

Улогу едукатора или демонстратора  на радионици у Карловцима  играо је и етнолог и антрополог Иван Терзић из Београда. Подучавао је присутне техници израде накита од перли , које су , по његовим речима, веома присутне и то вековима у нашој народној ношњи.

Каже да су нарочито заступљене на југу Србије и Косову, а од крајева који су карактеристични по томе, навео је Пчињу, где се оне употребљавају приликом израде прегача, ремена за главу, огрлица, минђуша... На северу земље, како каже,  наилази се на сведеније форме. Оно што је занимљиво, Терзић је ову технику савладао управо на Брачу, приликом учешћа на једној од тамошњих радионица. Све оне, по његовом мишљењу, служе за то да се продужи  век старим, готово заборављеним техникама израде народних ношњи.

Директор Културног центра „Травно“ из Загреба Јосип Форјан каже да је посудионица и радионица народних ношњи коју они имају под својим окриљем, оно што је спојило два културна центра.

" Та посудионица има збирку од 30.000 предмета, делова народних ношњи , како оригиналних тако и реплика – напомиње Форјан. –  Бавимо се израдом ношњи  и рестаурацијом оштећених делова. Трудимо се да подстичемо овакве пројекте обнове  традиционалног текстилног рукотворства, свега што је у вези са ношњама и популаризације  ношњи у савременом животу. Пет – шест година смо учествовали на манифстацији  „Бисерна грана“, која је по мом мишљењу   веома важна зато што  подстиче обнову народних ношњи и њихову афирмацију у Србији. Одушевило ме је што смо пронашли у Футожанима  партнера који се бави делатношћу као и ми. Како спадамо у сличан културни круг и с истог смо поднебља, једни на друге утицали, треба рећи да су нам технике  исте, различити су мотиви и примена."

Форјан напомиње да два културна центра две године размишљају о заједничком међународном пројекту прекограничне сарадње и мисли да су  на прагу реализације.

З. Милосављевић

Фото: Ђ. Радивојевић