Međunarodne radionice izrade i afirmacije narodnih nošnji

Radile su se od 22. avgusta do danas različite tehnike veza, primeri tkanja, heklanje, pletenje, izrađivao nakit od perli. U subotu su polaznici sve to demonstrirali pred publikom – Karlovčanima i turistima.

Ova petodnevna međunarodna radionica proistekla je iz višegodišnje saradnje dvaju kulturnih centara – „Mladost“ iz Futoga i „Travno“ iz Zagreba, a sama ideja za njenu organizaciju rodila se na sličnoj radionici koju deceniju i po Zagrepčani organizuju na Braču.

"Učešće na Međunarodnoj radionici na Braču podstaklo nas je da se odlučimo da nešto slično organizujemo kod nas – kaže organizator kulturnih aktivnosti u KC „Mladost“ Milan Stepanov. – Većina učesnika   su članovi udruženja i kulturno–umetničkih društava iz Srbije i nekolicina Hrvata. Odlučili smo se za Karlovce i Ekološki centar „Radulovački“ kao mesto održavanja, jer su oni najsličniji uslovima za rad koji postoje u onim sredinama i radionicama  u inostranstvu  na kojima smo bili. To je prostor koji je pogodan za rad, slobodne aktivnosti, odmor, urbani život ne remeti polaznike u stvaranju, a pri tom  u  okruženju koja obiluje kulturno–istorijskim znamenitostima. Želja nam je da svake godine na istom mestu i u isto vreme priređujemo ovakve radionice na kojima ćemo svima pružiti mogućnost i da kupe proizvode koji nastaju kao plod rada polaznika."

Stepanov dodaje da u KC „Mladost“ kao novi program postoji radionica izrade nošnji, čiji prevashodni zadatak jeste da opskrbljuje kostimima folklorni ansambl tog futoškog Kulturnog dentra. Osim toga zamisao je da u okviru nje učesnici izrađuju i replike narodnih nošnji na osnovu fotografija.

Ulogu edukatora ili demonstratora  na radionici u Karlovcima  igrao je i etnolog i antropolog Ivan Terzić iz Beograda. Podučavao je prisutne tehnici izrade nakita od perli , koje su , po njegovim rečima, veoma prisutne i to vekovima u našoj narodnoj nošnji.

Kaže da su naročito zastupljene na jugu Srbije i Kosovu, a od krajeva koji su karakteristični po tome, naveo je Pčinju, gde se one upotrebljavaju prilikom izrade pregača, remena za glavu, ogrlica, minđuša... Na severu zemlje, kako kaže,  nailazi se na svedenije forme. Ono što je zanimljivo, Terzić je ovu tehniku savladao upravo na Braču, prilikom učešća na jednoj od tamošnjih radionica. Sve one, po njegovom mišljenju, služe za to da se produži  vek starim, gotovo zaboravljenim tehnikama izrade narodnih nošnji.

Direktor Kulturnog centra „Travno“ iz Zagreba Josip Forjan kaže da je posudionica i radionica narodnih nošnji koju oni imaju pod svojim okriljem, ono što je spojilo dva kulturna centra.

" Ta posudionica ima zbirku od 30.000 predmeta, delova narodnih nošnji , kako originalnih tako i replika – napominje Forjan. –  Bavimo se izradom nošnji  i restauracijom oštećenih delova. Trudimo se da podstičemo ovakve projekte obnove  tradicionalnog tekstilnog rukotvorstva, svega što je u vezi sa nošnjama i popularizacije  nošnji u savremenom životu. Pet – šest godina smo učestvovali na manifstaciji  „Biserna grana“, koja je po mom mišljenju   veoma važna zato što  podstiče obnovu narodnih nošnji i njihovu afirmaciju u Srbiji. Oduševilo me je što smo pronašli u Futožanima  partnera koji se bavi delatnošću kao i mi. Kako spadamo u sličan kulturni krug i s istog smo podneblja, jedni na druge uticali, treba reći da su nam tehnike  iste, različiti su motivi i primena."

Forjan napominje da dva kulturna centra dve godine razmišljaju o zajedničkom međunarodnom projektu prekogranične saradnje i misli da su  na pragu realizacije.

Z. Milosavljević

Foto: Đ. Radivojević