Народне ношње обојиле центар града

Шеф кабинета Новог Сада, Александар Петровић поздравио је у Градској кући учеснике фестивала и рекао да ова манифестација има посебну конотацију  овог викенда када је  Нови Сад са правом град фолклора.

- Овај фестивал је само увертира за оно што ће се десити данас у Новом Саду, а то је дан кад се одржава Велико коло и кад ће Нови Сад ући у Гинисову књигу - рекао је Петровић и додао да су сви ови фестивали посебно значајни јер се одигравају у предвечерје предаје званичне апликације за кандидатуру Новог Сада за европску престоницу културе.

Учесници фестивала су након пријема у Градској кући прошетали од Трга Слободе до Дунавског парка, а посетиоци и пролазници застајали су да испрате њихову игру и направе понеку фотографију. Том приликом могла се видети разноликост народних ношњи војвођанских националних заједница, али и шире.

Каталин Хајду и Емил Рупа из Богојева објаснили су нам значење мађарских ношњи које су обукли и истакли да је то ручни рад и да садржи свилу и бисере.

- Наша ношња је из Западне Бачке, а свако село има другачију ношњу. Ношња коју носи ова млада девојка је ношња за младе жене, а капе на главама које су такође заступљене у нашим крајевима зову се фићула - рекла је Каталин Хајду.

Емил Рупа је колекционар и из његове збирке су неке од представљених сукњи и кецеља. Његова ношња је примерена за свечане прилике попут наступа у летњем и пролетњем периоду, али нам је нагласио да у њој не би ишао у цркву него у чистом белом оделу.

У разговору са учесницом Александром Стефановић из Ечке, која је презентовала румунску ношњу, сазнали да је она специфична само за њихово село.

- Ова ношња  је изузетна свечана и оригинална и носе је неудате девојке. Она има подсукњу и још једну везану сукњу, дакле она нема задњу кецељу што је била одлика неудатих девојака и нема мараму него плетенице украшене цвећем. Ако бисмо видели неког у ношњи у граду знали бисмо из ког је села јер има доста разлика које су се јављале након доласка наших предака из Румуније. Стари тип ношње је исти, код момака и девојака нема веза, а на девојчиним кецељама били су геометријски мотиви, док су кецеље најновијег типа са цветним мотивима - рекла је Стефановћева и додала да је на пример младићева ношња новији тип ношње и да датира од око 1930. године.

„Бисерна грана” се ове године одржава осми пут и по свом концепту то је фестивал јединствен у нашој земљи.У фокус ставља материјално фолклорно благо - народне ношње и оглавља.

Презентује старе технологије у изради ношњи и подстиче руководиоце друштава на очување традиционалних, изворних форми ношњи и адапцију ношњи блиску изворним формама. Организатор фестивала је Културно-информативни центар “Младост” Футог. Покровитељ  је Град Нови Сад, а подржао га је и Покрајински секретеријат за културу и јавно информисање.

Т. Стојшин