Мање путника у аутобусима, више на бициклима

Истраживање је поверено Департману Факултета техничких наука у Новом Саду за саобраћај, а обављено је током прошле године. На представљању „Смарт плана”, осим заинтересованих стручњака из градских управа и предузећа, били су и члан Градског већа за саобраћај Александар Кравић и председник градског параламента Здравко Једлушић.

„Једно је све оно што ради Град као локална самоуправа, а на другој страни је оно што је неопходно да сваки грађанин учини на том пољу“, рекао је Кравић.

Додаје да је пут ка ономе што представља „Смарт city” један од начина да максимално побољшамо безбедност у саобраћају, а онда и проточност саобраћаја.

„Када је 2016. године формиран састав Градског већа, предложио сам градоначелнику да спроведемо овај „Смарт план” и да, корак по корак, решавамо све евентуалне потешкоће у граду када је реч о саобраћају и свему ономе што је до нас да пренесемо грађанима и да покушавамо едукацијом да побољшамо саобраћајну културу у граду. Резултати „Смарт плана” требало би дају праву слику саобраћаја у граду у глобалу, а овакав целовити приступ теми је изузетно значајан“, рекао је Кравић.

Он је додао да је до сада највећи напредак остварен у развоју бициклистичког саобраћаја.

Професор Департмана ФТН-а за саобраћај Вук Богдановић је рекао да су у оквиру пројекта рађена опсежна истраживања саобраћајног система Новог Сада.

„Од маја прошле године радили смо истраживања која се односе на карактеристике саобраћајног тока на раскрсницама, карактеристике свих 9.000 паркинг-места на којима се паркинг наплаћује, као и истраживања у вези с јавним превозом“, казао је професор Богдановић.

Како се показало, наводи он, коришћење путничких аутомобила повећано је шест одсто у односу на 2009. годину, а повољно је што је бициклистички саобраћај повећан осам процената у односу на исту годину.

„Један од наших заједничких циљева јесте да Нови Сад постане паметан град. То подразумева испуњавање многих услова као што су паметна управа и саобраћај, без којих  је готово немогуће замислити паметан град“, додао је професор Богдановић.

Израда „Смарт плана” требало би да пружи целокупну слику градског саобраћаја и да се на основу ње дефинишу проблеми и начин њиховог решавања, што би требало да чини другу фазу тог пројекта. Како је наведено, циљ је усклађивање саобраћајне понуде градског система са захтевима корисника, квалитетом животне средине и стандардима планирања развоја урбане мобилности европских градова.

Истакнуто је, што смо већ поменули, опадање броја путника у јавном градском превозу: 2000. године дневно је превожено 360.000 људи, 2009. године 261.000, а лане је у једном дану превезено 248.000 грађана. То је пад од око пет одсто на градским линијама и нешто већи од пет процената на приградским, речено је на презентацији. У исто време, бициклисти су с два одсто, учешће у саобраћају повећали на девет процената. Број приватних возила, по истраживању износи 260 на 1.000 становника, док у Новом Саду на свако домаћиноство иде 0,9 бицикала. Новосађани убедљиво најчешће путују ради посла и образовања, и то просечном брзином од 25 километара на час.

Истраживачи су бројањем учесника у саобраћају, аутомобила и бициклиста, те путника у градском превозу и оних што стижу у град, уз одређене анкете, обрадили токове саобраћаја у граду, карактеристике паркирања, број путника и начин коришћења линија градског превоза, безбедност саобраћаја, матрицу путовања кроз град, социоекономске показатеље... Студија би требало да буде завршена до почетка марта.

Од питања која су се издвојила на презентацији, највише времена издвојено је на чињеницу да стручњаци бележе пад броја путника у јавном превозу већ двадесет и више година, а да се тај тренд не мења, већ је превоз и даље на нивоу из педесетих година прошлог века. Одговор учесника из ЈГСП „Нови Сад” био је да нису они искључиви кривци за то, наводећи пример јавне набавке за електронску наплату карата, која се понавља седми пут.

Кравић је на ту полемику реаговао објашњењем да ће студија утврдити и позитивне и негативне трендове у саобраћају у Новом Саду, те да наведени показатељи зависе од великог броја чинилаца: од бирократских, до културолошких. Он је казао и да ће друга фаза пројекта понудити неке одговоре о оптималној мрежи линија градског превоза и броја паркинг-места.

С. Крстић