Manje putnika u autobusima, više na biciklima

Istraživanje je povereno Departmanu Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu za saobraćaj, a obavljeno je tokom prošle godine. Na predstavljanju „Smart plana”, osim zainteresovanih stručnjaka iz gradskih uprava i preduzeća, bili su i član Gradskog veća za saobraćaj Aleksandar Kravić i predsednik gradskog paralamenta Zdravko Jedlušić.

„Jedno je sve ono što radi Grad kao lokalna samouprava, a na drugoj strani je ono što je neophodno da svaki građanin učini na tom polju“, rekao je Kravić.

Dodaje da je put ka onome što predstavlja „Smart city” jedan od načina da maksimalno poboljšamo bezbednost u saobraćaju, a onda i protočnost saobraćaja.

„Kada je 2016. godine formiran sastav Gradskog veća, predložio sam gradonačelniku da sprovedemo ovaj „Smart plan” i da, korak po korak, rešavamo sve eventualne poteškoće u gradu kada je reč o saobraćaju i svemu onome što je do nas da prenesemo građanima i da pokušavamo edukacijom da poboljšamo saobraćajnu kulturu u gradu. Rezultati „Smart plana” trebalo bi daju pravu sliku saobraćaja u gradu u globalu, a ovakav celoviti pristup temi je izuzetno značajan“, rekao je Kravić.

On je dodao da je do sada najveći napredak ostvaren u razvoju biciklističkog saobraćaja.

Profesor Departmana FTN-a za saobraćaj Vuk Bogdanović je rekao da su u okviru projekta rađena opsežna istraživanja saobraćajnog sistema Novog Sada.

„Od maja prošle godine radili smo istraživanja koja se odnose na karakteristike saobraćajnog toka na raskrsnicama, karakteristike svih 9.000 parking-mesta na kojima se parking naplaćuje, kao i istraživanja u vezi s javnim prevozom“, kazao je profesor Bogdanović.

Kako se pokazalo, navodi on, korišćenje putničkih automobila povećano je šest odsto u odnosu na 2009. godinu, a povoljno je što je biciklistički saobraćaj povećan osam procenata u odnosu na istu godinu.

„Jedan od naših zajedničkih ciljeva jeste da Novi Sad postane pametan grad. To podrazumeva ispunjavanje mnogih uslova kao što su pametna uprava i saobraćaj, bez kojih  je gotovo nemoguće zamisliti pametan grad“, dodao je profesor Bogdanović.

Izrada „Smart plana” trebalo bi da pruži celokupnu sliku gradskog saobraćaja i da se na osnovu nje definišu problemi i način njihovog rešavanja, što bi trebalo da čini drugu fazu tog projekta. Kako je navedeno, cilj je usklađivanje saobraćajne ponude gradskog sistema sa zahtevima korisnika, kvalitetom životne sredine i standardima planiranja razvoja urbane mobilnosti evropskih gradova.

Istaknuto je, što smo već pomenuli, opadanje broja putnika u javnom gradskom prevozu: 2000. godine dnevno je prevoženo 360.000 ljudi, 2009. godine 261.000, a lane je u jednom danu prevezeno 248.000 građana. To je pad od oko pet odsto na gradskim linijama i nešto veći od pet procenata na prigradskim, rečeno je na prezentaciji. U isto vreme, biciklisti su s dva odsto, učešće u saobraćaju povećali na devet procenata. Broj privatnih vozila, po istraživanju iznosi 260 na 1.000 stanovnika, dok u Novom Sadu na svako domaćinostvo ide 0,9 bicikala. Novosađani ubedljivo najčešće putuju radi posla i obrazovanja, i to prosečnom brzinom od 25 kilometara na čas.

Istraživači su brojanjem učesnika u saobraćaju, automobila i biciklista, te putnika u gradskom prevozu i onih što stižu u grad, uz određene ankete, obradili tokove saobraćaja u gradu, karakteristike parkiranja, broj putnika i način korišćenja linija gradskog prevoza, bezbednost saobraćaja, matricu putovanja kroz grad, socioekonomske pokazatelje... Studija bi trebalo da bude završena do početka marta.

Od pitanja koja su se izdvojila na prezentaciji, najviše vremena izdvojeno je na činjenicu da stručnjaci beleže pad broja putnika u javnom prevozu već dvadeset i više godina, a da se taj trend ne menja, već je prevoz i dalje na nivou iz pedesetih godina prošlog veka. Odgovor učesnika iz JGSP „Novi Sad” bio je da nisu oni isključivi krivci za to, navodeći primer javne nabavke za elektronsku naplatu karata, koja se ponavlja sedmi put.

Kravić je na tu polemiku reagovao objašnjenjem da će studija utvrditi i pozitivne i negativne trendove u saobraćaju u Novom Sadu, te da navedeni pokazatelji zavise od velikog broja činilaca: od birokratskih, do kulturoloških. On je kazao i da će druga faza projekta ponuditi neke odgovore o optimalnoj mreži linija gradskog prevoza i broja parking-mesta.

S. Krstić