Лабрадорка Лара у посети новосадским предшколцима

Циљ радионица, које организује Центар за пет-терапију „Пријатељска шапа”, јесте да се малишани ослободе страха, и пре свега, упознају с правилним начином приласка псу и науче говор њиховог тела да би знали којима смеју да приђу, а којима не.

Радионица се састоји из три дела, па тако предшколци након едукације о правилном успостављању контакта с псом имају задатак да нацртају Лару онако како је замишљају. Спрам тих цртежа често може да се види на који начин деца посматрају псе и да ли су научила како да им правилно приђу. У трећем сегменту радионице малишани се упознају с обученим псом и примењују оно што су савладали.

Према речима докторке ветеринарске медицине Тијане Станојев, која их заједно с физиотерапеутом Светозаром Стевином обучава, деца буду одушевљена радионицама, а та срећа и радост коју узрокује појава пса понекад може имати и контраефекат.

“Често се у игри деси да деца, ако не знају правилне начине приласка, хоће да загрле и пољубе пса или их вуку за реп што им не прија, па може да дође до непријатних ситуација”, објашњава Тијана Станојев.

“Лара је навикла на радионице и она је обучена за такву врсту игре с децом. Терапеутски пси морају да буду доста мирољубиви и стабилни. Морају да воле да се играју с малишанима. То је обострана игра.”

Наша саговорница је додала да пси помажу и у емотивном развоју детета, те да им досадашње искуство показује да клинци и клинцезе након радионица одржаних у вртићима буду боље расположени, мирнији и стабилнији, као и да уживају у остатку активности тог дана.

Пси подстичу развој моторике

Центар за пет-терапију „Пријатељска шапа” организује и терапије уз помоћ паса, које се раде на бази индивидуалног програма и циљано су намењена одређеној деци.

“То су најчешће деца с инвалидитетом, а присуство пса може имати позитиван ефекат на њих”, казала је Тијана Станојев, наглашавајући да пси могу да утичу на побољшање моторичких способност.

“Деца која немају добро развијену моторику могу нпр. да прошетају пса, и да тако, рецимо, вежбају ход, или да му дају храну и на тај начин вежбају отварање шаке и томе слично.”

Радионици у једном од новосадских вртића присуствовале су Николина и Инес, које су нам признале да им је било најзабавније када је Лара ушла у просторију, те да су једва чекале да је упознају.

“Сва правила сам углавном већ и знала, иако немам пса”, прича нам Николина, којој се Лара много допала.

“Воли да се игра, смешна је и веома је добра и послушна. Нисам се уплашила када је ушла у просторију. Никад се не плашим паса и знам којима не смем да прилазим.”

Инес додаје да јој се највише допало то што је Лара мирна и што, како каже, слатко маше дугачким репом.

“Научила сам да треба најпре пружити длан псу да би га омирисао, па да тек онда смем да га помазим”, објашњава мала Инес.

“Пре него што сам упознала Лару, замислила сам је као малог пса с којим се дружим на игралишту. Нацртала сам је тако да у руци држи балон на којем пише „Лове”.

За одржавање радионица у вртићима едукатори најпре добијају сагласност родитеља, која је до сада била стопостотна. Тим „Пријатељске шапе” ће заједно с Ларом у наредном периоду посећивати све вртиће ПУ „Радосно детињство”, а волели би, такође, да реализују још неке пројекте едуковања деце с псом.

В. Бијелић