Labradorka Lara u poseti novosadskim predškolcima

Cilj radionica, koje organizuje Centar za pet-terapiju „Prijateljska šapa”, jeste da se mališani oslobode straha, i pre svega, upoznaju s pravilnim načinom prilaska psu i nauče govor njihovog tela da bi znali kojima smeju da priđu, a kojima ne.

Radionica se sastoji iz tri dela, pa tako predškolci nakon edukacije o pravilnom uspostavljanju kontakta s psom imaju zadatak da nacrtaju Laru onako kako je zamišljaju. Spram tih crteža često može da se vidi na koji način deca posmatraju pse i da li su naučila kako da im pravilno priđu. U trećem segmentu radionice mališani se upoznaju s obučenim psom i primenjuju ono što su savladali.

Prema rečima doktorke veterinarske medicine Tijane Stanojev, koja ih zajedno s fizioterapeutom Svetozarom Stevinom obučava, deca budu oduševljena radionicama, a ta sreća i radost koju uzrokuje pojava psa ponekad može imati i kontraefekat.

“Često se u igri desi da deca, ako ne znaju pravilne načine prilaska, hoće da zagrle i poljube psa ili ih vuku za rep što im ne prija, pa može da dođe do neprijatnih situacija”, objašnjava Tijana Stanojev.

“Lara je navikla na radionice i ona je obučena za takvu vrstu igre s decom. Terapeutski psi moraju da budu dosta miroljubivi i stabilni. Moraju da vole da se igraju s mališanima. To je obostrana igra.”

Naša sagovornica je dodala da psi pomažu i u emotivnom razvoju deteta, te da im dosadašnje iskustvo pokazuje da klinci i klinceze nakon radionica održanih u vrtićima budu bolje raspoloženi, mirniji i stabilniji, kao i da uživaju u ostatku aktivnosti tog dana.

Psi podstiču razvoj motorike

Centar za pet-terapiju „Prijateljska šapa” organizuje i terapije uz pomoć pasa, koje se rade na bazi individualnog programa i ciljano su namenjena određenoj deci.

“To su najčešće deca s invaliditetom, a prisustvo psa može imati pozitivan efekat na njih”, kazala je Tijana Stanojev, naglašavajući da psi mogu da utiču na poboljšanje motoričkih sposobnost.

“Deca koja nemaju dobro razvijenu motoriku mogu npr. da prošetaju psa, i da tako, recimo, vežbaju hod, ili da mu daju hranu i na taj način vežbaju otvaranje šake i tome slično.”

Radionici u jednom od novosadskih vrtića prisustvovale su Nikolina i Ines, koje su nam priznale da im je bilo najzabavnije kada je Lara ušla u prostoriju, te da su jedva čekale da je upoznaju.

“Sva pravila sam uglavnom već i znala, iako nemam psa”, priča nam Nikolina, kojoj se Lara mnogo dopala.

“Voli da se igra, smešna je i veoma je dobra i poslušna. Nisam se uplašila kada je ušla u prostoriju. Nikad se ne plašim pasa i znam kojima ne smem da prilazim.”

Ines dodaje da joj se najviše dopalo to što je Lara mirna i što, kako kaže, slatko maše dugačkim repom.

“Naučila sam da treba najpre pružiti dlan psu da bi ga omirisao, pa da tek onda smem da ga pomazim”, objašnjava mala Ines.

“Pre nego što sam upoznala Laru, zamislila sam je kao malog psa s kojim se družim na igralištu. Nacrtala sam je tako da u ruci drži balon na kojem piše „Love”.

Za održavanje radionica u vrtićima edukatori najpre dobijaju saglasnost roditelja, koja je do sada bila stopostotna. Tim „Prijateljske šape” će zajedno s Larom u narednom periodu posećivati sve vrtiće PU „Radosno detinjstvo”, a voleli bi, takođe, da realizuju još neke projekte edukovanja dece s psom.

V. Bijelić