Лабораторија „Медлаб” проверавалa здравље корисника сигурних кућа

Он подразумева контролу здравља корисника сигурних кућа, односно жена које су претрпеле насиље у породици, као и њихове деце. Поводом тога, јуче је медицинска екипа лабораторије “Медлаб” у Дневном боравку за децу и младе из породица у ризику радила анализу хормона штитасте жлезде код жена, а за децу анализу урина, брис грла и носа, као и крвну слику из прста. Пројекат ће обухватити свих шест сигурних кућа на територији Војводине.

- С обзиром на то да је време респираторних инфекција, покушавмо на овакав начин да предупредимо ширење даље инфекције – објаснио је власник и оснивач здравствене установе “Медлаб” доц. др Милан Убавић. – Сличне акције спроводили смо и раније у Прихватилишту за одрасле, а занимљив је податак то да су углавном здрави, иако знамо какав је њихов начин живота. Сматрам да је потребно реализовати овакве акције, јер је реч о маргинализованим категоријама.

Према речима доктора Убавића, чим се осете одређене тегобе попут бола или слабости у мишићима, промуклости, “пецкања” грла и слично, то су знаци инфекције и препорука за свакога је да се најпре оде у лабораторију и уради комплетна крвна слика.

- Током 12 година рада Сигурне женске куће, многи људи су реализовали прегледе и анализе којима се унапређује здравље жена и деце - жртава насиља у породици – навела је управница Сигурне женске куће Нада Падејски Шекеровић. – Трауматска искуства насиља у породици свакако у значајној мери нарушавају ментално и физичко здравље жена и услед тога долази до промена у ендокрином и имунолошком систему, и чешћих психосоматских обољења у поређењу са женама које нису жртве. Кад је реч о менталном здрављу, чешћи поремећаји су депресивни, анксиозни, као и поремећаји посттрауматског спектра.

Услуга Сигурне женске куће обухвата обезбеђивање сигурности, егзистенцијалних услова за живот и сваке могуће подршке, те позитивно утиче на процес опоравка жртава насиља. Наши резултати показују да већина корисница, након ове услуге, пронађе самосталан пут у живот без насиља. Генерално, истраживања показују да, чак и кад се жена врати починиоцу насиља, а prеthodno је добила неки вид помоћи из контекста социјалне заштите, снажнија је и за краће време донесе коначну одлуку да напусти насилника.

        Б. Павковић