Laboratorija „Medlab” proveravala zdravlje korisnika sigurnih kuća
U okviru obeležavanja 25 godina rada i postojanja, a povodom Dana grada, laboratorija “Medlab” je pokrenula projekat “Medlab – sigurna kuća”.
On podrazumeva kontrolu zdravlja korisnika sigurnih kuća, odnosno žena koje su pretrpele nasilje u porodici, kao i njihove dece. Povodom toga, juče je medicinska ekipa laboratorije “Medlab” u Dnevnom boravku za decu i mlade iz porodica u riziku radila analizu hormona štitaste žlezde kod žena, a za decu analizu urina, bris grla i nosa, kao i krvnu sliku iz prsta. Projekat će obuhvatiti svih šest sigurnih kuća na teritoriji Vojvodine.
- S obzirom na to da je vreme respiratornih infekcija, pokušavmo na ovakav način da predupredimo širenje dalje infekcije – objasnio je vlasnik i osnivač zdravstvene ustanove “Medlab” doc. dr Milan Ubavić. – Slične akcije sprovodili smo i ranije u Prihvatilištu za odrasle, a zanimljiv je podatak to da su uglavnom zdravi, iako znamo kakav je njihov način života. Smatram da je potrebno realizovati ovakve akcije, jer je reč o marginalizovanim kategorijama.
Prema rečima doktora Ubavića, čim se osete određene tegobe poput bola ili slabosti u mišićima, promuklosti, “peckanja” grla i slično, to su znaci infekcije i preporuka za svakoga je da se najpre ode u laboratoriju i uradi kompletna krvna slika.
- Tokom 12 godina rada Sigurne ženske kuće, mnogi ljudi su realizovali preglede i analize kojima se unapređuje zdravlje žena i dece - žrtava nasilja u porodici – navela je upravnica Sigurne ženske kuće Nada Padejski Šekerović. – Traumatska iskustva nasilja u porodici svakako u značajnoj meri narušavaju mentalno i fizičko zdravlje žena i usled toga dolazi do promena u endokrinom i imunološkom sistemu, i češćih psihosomatskih oboljenja u poređenju sa ženama koje nisu žrtve. Kad je reč o mentalnom zdravlju, češći poremećaji su depresivni, anksiozni, kao i poremećaji posttraumatskog spektra.
Usluga Sigurne ženske kuće obuhvata obezbeđivanje sigurnosti, egzistencijalnih uslova za život i svake moguće podrške, te pozitivno utiče na proces oporavka žrtava nasilja. Naši rezultati pokazuju da većina korisnica, nakon ove usluge, pronađe samostalan put u život bez nasilja. Generalno, istraživanja pokazuju da, čak i kad se žena vrati počiniocu nasilja, a prethodno je dobila neki vid pomoći iz konteksta socijalne zaštite, snažnija je i za kraće vreme donese konačnu odluku da napusti nasilnika.
B. Pavković