КОЛИКО ВРЕМЕНА МЛАДИ НОВОСАЂАНИ ИМАЈУ ЗА ЧИТАЊЕ За разумевање је потребно користити машту; ДРАЖ ЈЕ ОСЕТИТИ ПАПИР ПОД ПРСТИМА

Млађе генерације у новом модерном добу полако доказују да се њихова занимања не налазе на папиру, већ у видеима међу којима поред забавног карактера често може да се пронађе и доста едукативног садржаја.

Ученица четврте године Гимназије „Исидора Секулић” Хелена Новта рекла је да је "половично прочитала" психолошку књигу „Будите изузетни”, док је њен вршњак Лука Шврака посветио своје време уџбенику из хемије. Група средњошколаца већински је давала негативне одговоре на питање да ли су читали, док је ситуација са студентима нешто другачија.

Студенткиња Медицинског факултета Кристина Вученовић истакла је да савремени начин живота често не оставља простора за читање књига. Она сматра да је за разумевање књиге потребно користити мозак и машту, док је гледање видео садржаје који нуде површне информације много једноставније. 

– То је наша култура, да се ништа не чита осим лектире. Увек је лакше отићи на Инстаграм или Тикток, то је на клик, не мораш да одеш до библиотеке или да не дај боже купиш књигу. Ово је брже и приступачније – рекла је Кристина. – Многи студенти због велике количине градива губе вољу за читањем, ја сам током лета прочитала једну књигу, јер од биохемије не могу да живим. Радије се опуштамо уз филмове и серије.

Млади Новосађани дошли су до истог закључка, а то је да се пажња свела на 30 секунди гледања видеа на друштвеним мрежама, па је тако читање књиге сатима за њих немогућа мисија. Као алтернаива ту је увек аудио-слушање садржаја неке литературе, што је заправо још један од разлога због којих су књиге на папиру занемарене.

Да би деца развила вијуге, потребно је да читањем слова стварају слике у глави и проширују вокабулар (студенткиња књижевности Ленка Кипријановић)

С друге стране, неки студенти, попут Марка Ђорђевића са ФТН-а, показују да књиге нису баш тако избледеле и остале у прашини. Марко је током лета прочитао пет књига, показујући да постоји интересовање за читањем и осећајем папира под прстима чак и међу студентима који су често преоптерећени факултетским обавезама.

Студенткиња књижевности Ленка Кипријановић сматра да припада генерацији која је касније добила телефон, те да јој је књига била једина врста разоноде, па јој је тако жеља за читањем увек остала иста. Сматра да је велики проблем што су телефони заменили књиге, али да би деца развила вијуге, потребно је да читањем слова стварају слике у глави и проширују вокабулар. Ленка је себи као новогодишњу одлуку задала задатак читања једне књиге месечно, ког се већ девети месец добро придржава, па тако жели да мотивише и друге да свој одмор и слободно време пронађу управо у њима.

– Имам можда две другарице које воле да читају, чак нико од старијих људи из моје околине више не чита, тужно је али је тако. Ово је еволутивна пропаст, све ћемо више назадовати ако наставимо толико да седимо испред екрана – изјавила је студенткиња.

М. Вукчевић – И. Мартаћ