Тителска Библиотека „Стојан Трумић”: Читање књига ствара добре људе

Како каже директор библиотеке, у Тителу су и пре Другог светског рата постојале библиотеке, али не у организацији сличној данашњој.

- У Тителу није постојала права библиотека, било је неких при удружењима занатлија или слично. Библиотека се често селила и пролазила кроз разноразне недаће, да би се 2008. године скрасила у овој згради. У склопу библиотеке у Тителу се од 2017. године налази и Дом културе, у којем је одржано десетак позоришних представа, а пре појаве коронавируса редовно смо организовали књижевне вечери, па су нам сваког месеца долазили писци попут Љубице Арсић, Мухарема Баздуља, Вање Булића… Надамо се да ћемо овог лета наставити тамо где смо стали пре пандемије – каже директор.

Тителска библиотека у склопу своје зграде има и галерију и носи име познатог академског сликара Стојана Трумића, рођеног у Тителу 29. јула 1912. године. Библиотека „Стојан Трумић“ чува 616 разних радова овог сликара и у оквиру сталне поставке излаже његове радове, а прошле године је уз помоћ општине Тител објављена и монографија Трумићевих дела.

Директор тителске библиотеке прави је љубитељ књига. Када није у могућности да их чита, онда их слуша у аудио форми, а његова пасија је толика да у својој приватној колекцији поседује шест хиљада књига и како каже, има „њух“ за оно што људи желе да читају, па се труди да набави сваку књигу за коју сматра да ће пронаћи свог читаоца.

- Читање утиче на људе, мења њихову слику о свету, креира њихово мишљење и позитивно утиче на њих, читањем се мењају набоље. Набављамо сваку врсту литературе, од белетристике до филозофије и историје. Иако је Тител мање место, могу да кажем да људи доста читају и то највише белетристику. Најактивнији чланови су нам даме, а долазе нам и средњошколци, студенти и основци, који често узимају нове дечје песмице и јако нам је драго када видимо да деца одмалена развијају љубав према читању – каже Поповић.

Поред књига, библиотека „Стојан Трумић“ својим читаоцима нуди и стрипове, књиге на руском, мађарском, немачком, енглеском, има и посебно одељење са литературом за најмлађе и за tinеjyеrе, док се у завичајној збирци библиотеке могу пронаћи старе, архивиране књиге и новински чланци. Својим радом, директор Поповић покушава да привуче све заинтересоване читаоце и посетиоце, али и да што боље организује како само фунцкионисање библиотеке, тако и њену понуду.

- Имам јако добре сараднике, сви запослени у библиотеци су предани послу који раде и стварно су дивни, добар смо тим и то утиче на фунцкионисање ове куће. Планирамо да у склопу библиотеке направимо музеј, да наставимо са повећавањем фонда, појачамо издавачку делатност и издамо неколико књига које припремамо. Даћемо све од себе и надам се да ћемо ускоро поново организовати књижевне вечери, филмске пројекције и радовати се посети  књижевника и наших суграђана – наводи Поповић.

Директор тителске библиотеке Горан Поповић иначе је рођени Мостарац. Из Мостара је у Тител дошао након рата деведесетих и ту остао до данас. Како каже, иако му је отац из Титела, никада није мислио да ће живети у овом месту крај Тисе.

- Долазио сам у Тител током одрастања, али никада нисам мислио да ћу на крају ту и живети. Крајем деведесетих сам волонтирао у тителском Црвеном крсту, а пошто сам завршио правни факултет, добио сам понуду швајцарске владе да радим за њих као правна помоћ избеглицама и тако сам дошао до запослења, скућио се и остао у Тителу. После неколико година запослио сам се у једном тителском предузећу, а ево већ шест година сам директор библиотеке „Стојан Трумић“ - прича Поповић.

Иако је, како сам каже, сплетом околности остао да живи и ради у Тителу, директора Горана Поповића, библиотеку, а и самог Стојана Трумића чије име библиотека носи веже један датум. Сликар, тренутни директор и библиотека деле заједнички рођендан, 29. јул, па је тако Поповић један од ретких, ако не и једини директор библиотеке који слави рођендан на дан оснивања библиотеке и дан рођења сликара чије име библиотека носи. Насмејани Мостарац је доласком у Тител Неретву заменио Тисом, а Стари мост понео са собом и сада са њим спаја сва знања и догађаје из прошлости са генерацијама које тек треба да дођу, читају и уче о њима.

Текст и фото: Срђан Кнежевић